Milutin Bojić, pesnik, dramski pisac, književni i pozorišni kritičar rođen je krajem 19. veka u Beogradu gde se i školovao.
Objavio je nekoliko zbirki pesama i dve drame, dok je njegovo najpoznatija pesma “Plava grobnica” posvećena stradanju srpskih ratnika.
“Milutin Bojić bio je mlad pesnik, umro je kad mu je bilo svega 25 godina. Međutim, bez obzira na to, on je ostavio veliki trag u srpskoj književnosti. 1914. i 1917. godine objavio je zbirke pesama. U 1914. zbirku pod naslovom Pesme i iz 1917. su Pesme bola i ponosa, u kojoj je i čuvena Plava grobnica – pesma koja predstavlja svojevrsno opelo palim srpskim borcima u Prvom svetskom ratu čija su tela položena u more”, rekla je Marina Šmudla iz Biblioteke Matice srpske.
Napisao je i dve drame, Kraljeva jesen i Uroševa ženidba, kao i veliki broj književnih i pozorišnih prikaza. Kao mladog pesnika i pisca, podržao ga je i književni kritičar Jovan Skerlić.
“Pa, zapravo, najkarakterističniji je kao rodoljubivi pesnik, jer je karakteristično i doba u kome je stvarao. To su bile burne godine srpske istorije. Prvo Balkanski ratovi, zatim Prvi svetski rat i njegovu poeziju najviše karakteriše taj rodoljubivi nagon, saosećanje prikazuje u tom momentu patnje svoga naroda”, navela je Šmudla.
Bojić je pratio srpski narod kroz sva stradanja sa početka 20. veka i opevao je u svojim pesmama, ali nažalost, nije stigao da opeva i slobodu koja je stigla godinu dana posle njegove smrti. Naime, Bojić se teško razboleo od tuberkuloze i umro u Solunu 1917. godine, gde je i sahranjen, na groblju Zejtinlik, sa ostalim palim borcima Velikog rata.
Krajem leta 1922. godine posmrtni ostaci Milutina Bojića preneti su u Beograd, u porodičnu grobnicu na Novom groblju.
