Sećanja na Miroslava Miku Antića

VIDEO K9: Na rođendan velikog pesnika, slikara, novinara ali i boema, juče je ekipa Kanala 9 obišla Petrovaradinsku tvrđavu, mesto gde je Mika boravio i stvarao svoja velika dela. U nekadašnjem Mikinom ateljeu još uvek postoje njegovi tragovi, a prijatelji ovog velikana i danas ga se sećaju sa osmehom na licu.

692

“Mika Antić je otišao prevremeno na onaj svet. Šta je imao, svega 54 godine. To nije neki dug život, mada je Mika Antić, onakav kakav je bio, živeo 10 života. On je neverovatna dinamika bio i uspevao je sve ono što neki čovek ne bi uspeo ni u tri života da uradi. Takav je bio”, rekao je Mića Mihajlović, akademski slikar.

Mihajlović, Mikin veliki prijatelj, kaže da je Mika bio zainteresovan za mnoge oblasti, sve ga je zanimalo, od filma, pesništva, slikarstva, pa i do stolarskog zanata. Sve je mogao Mika, samo da miruje nije mogao.

Još jedan akademski slikar seća se Mike, koji mu je kao mladom studentu u velikoj meri bio uzor. Bora Popržan setio se kako je zahvaljujući Dušanu Noninu, konzervatoru, Mika rešio problem koji je vlaga napravila na plafonu ateljea.

“Dule mu je rekao stavi svinjske masti u onaj lepak za tapete i može malo librokola i podloge za beton i to će ti biti lepljivo. Ta mast neda da prođe vlaga i na kraju, kad si već namazao, to je lepljivo, zalepi novine. Naravno, to je posla jedno 5-6 dana rada, a pomagali su mu njegovi drugari, pa sam pogledao i ja taj plafon, to je bilo fantastično odrađen plafon”, priča Popržan.

Ono što je ostalo od tog plafona zabeležila je i kamera, iako je vreme učinilo svoje i ovo Mikino umetničko delo već polako otpada sa zidova.

Antić je voleo društvo i muziku uz neko dobro vino, a prema rečima njegovih prijatelja, nije mnogo podnosio one koji ga u tome nisu umeli pratiti. Govorio je šta je mislio i bio kritičar društva, pa zbog toga, možda, i nije iskoristio sve što je mogao.

“Mika je bio oštar na jeziku, njemu što na umu to na drumu. Tako da se s Mikom mnogi nisu slagali. Jer, Mika što je mislio on je to i rekao, što se u ono vreme, recimo, kosilo sa nekim političkim stavovima i vrlo lako se dospevalo na neko gadno mesto”, navodi Mihajlović.

Ipak, kako kažu, on je bez predrasuda prilazio svakom čoveku, a tom naivnošću i ljubavlju odisala su i njegova dela, te se i danas mnogi poistovećuju s njim i razumeju sve o čemu je on pisao.

“On je imao uvek iza te ozbiljnosti jednu vedrinu, osmeh i raspoloženje koje je bukvalno spontano, rekao bih, čak i naturao komšijama, drugarima i sagovornicima, a pogotovo ljudima koje nije poznavao, s kojima je odmah, direktno prelazio u neku subjektivnost. Zaobilazio je te običaje objektivnosti. Odmah je direktno u najbliži predeo srcu komunicirao sa čovekom”, kazao je Popržan.

U današnjem Mikinom ateljeu nije mnogo toga ostalo što bi nas sećalo na njega, ali ovde sada stvaraju i rade drugi slikari. A možda je njihov pravac upravo opredelilo i sećanje na ovog velikog stvaraoca. Juče se Mikinom ateljeu zatekao i akademski slikar Igor Cvijanović, koji nas je ekipu Kanala 9 rado ugostio, ali su njegova sećanja na Miku maglovita, jer je bio veoma mali u to vreme.

“Upoznao sam ga u klubu Danubius kad sam bio malo dete, pa mi je on poklonio knjigu Plavi čuperak, eno je kući sa posvetom. I posle smo se viđali, pošto se moj otac poznavao sa njim”, rekao je Cvijanović.

Podsetimo, Miroslav Mika Antić rođen je u 1932. godine u Mokrinu, a svoj radni vek proveo je u Novom Sadu. Govorio je da je u ovaj grad gimnazijalski zaljubljen i da to ne ume da objasni, jer sa najdražim gradom je kao i sa najdražom ženom: nikad nećemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima šta nas je to tako vezalo. Umro je u Novom Sadu 1986. godine, u 54. godini života.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.