Masovna, prema mišljenju mnogih, seča stabala na Fruškoj gori već duže vreme nailazi na revolt građana i javnosti, a neretke su optužbe nevladinih organizacija i udruženja koja se bave zaštitom prirode da “nekontrolisana seča stabala u ovom Nacionalnom parku nema pravnog osnova”.
Tim povodom u Novom Sadu je održan okrugli sto na kojem su učeestvovali stručnjaci iz ove oblasti.
“Ja sam prepoznao na tom okruglom stolu da ljudi koji upravljaju Nacionalnim parkom su šumari i za njih je šuma resurs. Mislim da tu dolazi do tog sukoba, da je za nas ekologe šuma emocija, a za upravljače nacionalnim parkom ta šuma je sirovina i tu je taj osnovni problem”, rekao je mr Goran Čabradi, predsednik Zelene stranke.
Srbija, tvrdi Čabradi, godišnje izdvaja svega 250 miliona dinara, za svoje nacionalne parkove i zaštićena prirodna područja kojih, prema njegovim rečima, na teritoriji naše zemlje ima ukupno oko 400.
Sa druge strane, kako je rekao, upravljači nacionalnim parkovima moraju pronaći načina da uključe javnost u izradu svojih planova i njihovo sprovođenje.
“Mi ćemo započeti neki pritisak na Vladu Republike Srbije, mislimo da je tu osnovni problem. Ne možemo da pustimo da se nacionalni parkovi staraju sami o sebi, moramo uložiti u njih. Mislim da praksa da nacionalnim parkovima se gazduje kao šumarskim jedinicama nije dobro. Mora se uticati na upravljačku strukturu parkova, tu moraju biti i ekolozi, biolozi, ne mogu šumari da vode, jer ponavljam, njima je to drvo resurs”, smatra Čabradi.
Seče drveća na Fruškoj gori u komercijalne svrhe, kako je rekao, izazvala je brojne polemike i nesuglasice. Predstavnici države i Nacionalnog parka smatraju da u planovima gazdovanja šumama nema ničeg lošeg, te da se eksploatacija vrši umerenim intenzitetom, dok je javnost, smatra Čabradi, s pravom zabrinuta, jer je sistem podređen seči šume, umesto njenom očuvanju.
“Ja razumem njih. Oni se osećaju nepravedno napadnutim, jer oni su šumari i oni znaju šta je šuma, govore da oni sade nove šume i da je Fruška gora prestarela. Međutim, kod mene se uvek javlja utisak da oni posmatraju to kao sirovinu, a ne kao bazu jednog biljnog i životinjskog diverziteta i mislim da je tu osnovni problem”, kazao je Čabradi.
Kako bi trajno bio rešen problem seče drveća u nacionalnim parkovima, zaključio je on, potrebno je da Ministarstvo zaštite životne sredine uloži više novca u njihovo održavanje i obnovu, kao i da preuzme veću odgovornost prema šteti koju država čini prilikom njihove eksploatacije, ali i da, kako je rekao, bude promenjen sistem upravljanja nacionalnim parkovima.
Okrugli sto koji je ova stranka organizovala u Novom Sadu, kako je naveo, samo je početak rešavanja ovog složenog više decenijskog problema na čijem će rešavanju ubuduće biti sve više angažovani.
