Seča na Fruškoj gori – plansko upravljanje ili pustošenje?

VIDEO K9: Srbija se mora odreći prakse da su mrtve, posečene šume, vrednije od živih, smatraju u Zelenoj stranci. Građanima je drvo emocija, a šumarima sirovina, rekao je predsednik ove parlamentarne stranke u petak na Okruglom stolu "Nacionalni park Fruška gora - plansko upravljanje ili pustošenje".

248

Masovna, prema mišljenju mnogih, seča stabala na Fruškoj gori već duže vreme nailazi na revolt građana i javnosti, a neretke su optužbe nevladinih organizacija i udruženja koja se bave zaštitom prirode da “nekontrolisana seča stabala u ovom Nacionalnom parku nema pravnog osnova”.

Tim povodom u Novom Sadu je održan okrugli sto na kojem su učeestvovali stručnjaci iz ove oblasti.

“Ja sam prepoznao na tom okruglom stolu da ljudi koji upravljaju Nacionalnim parkom su šumari i za njih je šuma resurs. Mislim da tu dolazi do tog sukoba, da je za nas ekologe šuma emocija, a za upravljače nacionalnim parkom ta šuma je sirovina i tu je taj osnovni problem”, rekao je mr Goran Čabradi, predsednik Zelene stranke.

Srbija, tvrdi Čabradi, godišnje izdvaja svega 250 miliona dinara, za svoje nacionalne parkove i zaštićena prirodna područja kojih, prema njegovim rečima, na teritoriji naše zemlje ima ukupno oko 400.

Sa druge strane, kako je rekao, upravljači nacionalnim parkovima moraju pronaći načina da uključe javnost u izradu svojih planova i njihovo sprovođenje.

“Mi ćemo započeti neki pritisak na Vladu Republike Srbije, mislimo da je tu osnovni problem. Ne možemo da pustimo da se nacionalni parkovi staraju sami o sebi, moramo uložiti u njih. Mislim da praksa da nacionalnim parkovima se gazduje kao šumarskim jedinicama nije dobro. Mora se uticati na upravljačku strukturu parkova, tu moraju biti i ekolozi, biolozi, ne mogu šumari da vode, jer ponavljam, njima je to drvo resurs”, smatra Čabradi.

Seče drveća na Fruškoj gori u komercijalne svrhe, kako je rekao, izazvala je brojne polemike i nesuglasice. Predstavnici države i Nacionalnog parka smatraju da u planovima gazdovanja šumama nema ničeg lošeg, te da se eksploatacija vrši umerenim intenzitetom, dok je javnost, smatra Čabradi, s pravom zabrinuta, jer je sistem podređen seči šume, umesto njenom očuvanju.

“Ja razumem njih. Oni se osećaju nepravedno napadnutim, jer oni su šumari i oni znaju šta je šuma, govore da oni sade nove šume i da je Fruška gora prestarela. Međutim, kod mene se uvek javlja utisak da oni posmatraju to kao sirovinu, a ne kao bazu jednog biljnog i životinjskog diverziteta i mislim da je tu osnovni problem”, kazao je Čabradi.

Kako bi trajno bio rešen problem seče drveća u nacionalnim parkovima, zaključio je on, potrebno je da Ministarstvo zaštite životne sredine uloži više novca u njihovo održavanje i obnovu, kao i da preuzme veću odgovornost prema šteti koju država čini prilikom njihove eksploatacije, ali i da, kako je rekao, bude promenjen sistem upravljanja nacionalnim parkovima.

Okrugli sto koji je ova stranka organizovala u Novom Sadu, kako je naveo, samo je početak rešavanja ovog složenog više decenijskog problema na čijem će rešavanju ubuduće biti sve više angažovani.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.