Saradnja s pčelarima sa KiM

VIDEO K9: Pčelari iz Vojvodine i njihove kolege sa Kosova i Metohije rade na dogovaranju međuzadružne saradnje, a prvi zajednički sastanak održan je danas u Zadružnom savezu Vojvodine.

93

Pčelari sa Kosova i Metohije bili su gosti Zadružnog saveza Vojvodine gde je održan i sastanak o modalitetima buduće saradnje, jer kako tvrde, to je jedini način da se napreduje u ovom poslu.

“Povod je da uspostavimo saradnju iz jednog ugla sa pčelarima sa Kosova i Metohije, a drugi vid saradnje je i utoliko isto jako bitan da prenesemo iskustva pčelara iz Vojvodine pčelarima sa Kosova i Metohije. Zašto to sve radimo. Pa i u Vojvodini pčelarstvo je zadnjih decenija u ekspanziji. Mi imamo šest pčelarskih zadruga. To u svakom slučaju nije dovoljno. Prva pčelarska zadruga je osnovana 2003. godine”, naveo je Hadži Zoran Jovanović, predsednik Klastera Panonska pčela.

On je dodao i to da su iskusni pčelari prepoznali prednosti zadružnog udruživanja.

“Osnovni povod je treća međunarodna senzorna ocena kvaliteta meda gde su ove godine pčelari sa Kosova i Metohije se pokazali. Izuzetno veliki broj uzoraka su poslali. Nastavlja se naš sastanak na Tehnološkom fakultetu, odnosno Naučnom institutu za prehrambene tehnologije i mi smo prvi put prošle godine, ovo je treća, uspeli da dođemo do jednog broja pčelara. Ove godine je ogroman odziv i to je dokaz da nas dosta ima u Novom Sadu. I njihov med se pokazao baš onako izuzetno kvalitetan ove godine”, istakao je Jovanović.

Kako je objasnio, podsticaji od strane države za bavljenje pčelarstvom su dobri u Srbiji s obzirom da je ove godine u Vojvodini za tu svrhu opredeljeno 25 miliona dinara. Prema njegovim rečima, pčela je najugroženiji insekt na svetu, jer su klimatske promene uzele svoj danak i ova godina je bila loša po pitanju prinosa.

“Brojim oko 170 košnica i rešio sam malo da kvalitet meda poboljšam zato što je to područje gde najviše livadski med pčele donose i šumski med. Ja sam pre dev godine krenuo sa divljim origanom. To mi se ukazalo najbolje i najkvalitetnije zato što sam bio na izložbama na Ohridu i Strugi i Plovdivu. Video sam da divlji origano je veoma tražen i mnogo je skuplji. Tri puta je skuplji nego recimo šumski i livadski med”, kazao je Ljubiša Milosavljević, pčelar iz Leposavića.

“Za nas ova poseta znači puno. Mi smo dole nekako dole izolovani što se tiče pčelarstva. Nemamo mogućnost da razmenjujemo iskistva, da se družimo sa ostalim udruženjima. Znate i sami da imamo problem sa carinom, sa uvozom robe iz centralne Srbije. Nekako smo prepušteni sami sebi. Izuzetno je teška nabavka i lekova za pčele i bilo kakvog ostalog pribora, materijala za pčele, pogotovo vosak. Imamo neke lokalne dobavljače, ali sve je to lošeg kvaliteta”, rekao je Mladen Đokić, pčelar iz Kosovske Gračanice.

Gosti sa Kosova i Metohije nadaju se uspešnoj saradnji s pčelarima iz Vojvodine, kao i onima iz centralne Srbije, jer pčelarstvo, kako su kazali, ne poznaje granice.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.