Srbija je, za razliku od mnogih drugih zemalja, bogata rekama i jezerima, prema kojima se, na žalost ne odnosimo uvek domaćinski.
Pre samo nekoliko decenija voda sa brojnih izvorišta mogla se piti bez prečišćavanja, dok je danas upotreba flaširane vode za piće neophodna u čitavim mestima, naročito u Vojvodini.
14. mart, Međunarodni dan reka, prilika je da se podsetimo na značaj ovog prirodnog bogatstva koje predstavlja jedan od osnovnih uslova života.
“Stanje, generalno, nije sjajno zbog različitih ljudskih antropogenih aktivnosti. U vodama danas možemo detektovati zaista jednu široku paletu, veliki broj različitih zagađujućih materija poput pesticida, poput različitih industrijskih hemikalija, derivata nafte, proizvoda za ličnu higijenu. Zbog toga je nama bitno, jer takve supstance materije na kraju mogu zapravo da uđu u lanac ishrane, odnosno dospeju do čoveka kao krajnih korisnika”, rekla je Jelena Molnar Jazić, vanredna profesorka PMF-a.
Sve te štetne materije koje dospevaju u vodu nebrigom čoveka u krajnjoj liniji mogu dovesti do narušavanja zdravlja ljudi, upozorila je Molnar Jazić.
Što se tiče kvaliteta vode u Novom Sadu, tu je situacija, prema njenim rečima, bolja u odnosu na ostale naše gradove.
“Novi Sad generalno može se pohvaliti dobrom vodom. Dunavska voda se praktično infiltrira kroz obalu, pa to predstavlja prvu barijeru u procesu nekog prirodnog prečišćavanja, gde određeni polutanti koji dospeju kao posledica antropogenih aktivnosti mogu delimično da se uklone u prirodnim procesima”, rekla je Molnar Jazić.
Ona podseća da je u Novom Sadu dograđeno postrojenje za pripremu vode za piće, koje sada obuhvata i primenu procesa ozonizacije i filtracije na granulisanom aktivnom uglju, što predstavlja drugi stepen zaštite koji sprečava prodor mikrobioloških zagađenja.
“Prečišćavanje otpadnih voda to je ono što je osnovno, međutim postoje i neki procesi na koje ne možemo toliko da utičemo. I sami smo svedoci klimatskih promena koji nosi današnjica. Spiranje usled velikih poplava sa poljoprivrednog zemljišta može da nosi različiti broj različitih pesticidnih preparata koji se koriste, zatim spiranje različitih djubriva takođe mogu da dospeju do vodotoka i da na taj način zapravo ugroze i kavlitet reka, ali isto tako i kvalitet voda koje se koriste za vodosnabdevanje”, ukazala je Molnar Jazić.
Za nedelju dana, 22. marta, obeležavamo Svetski dan voda, koji podseća na nedostatak ovog prirodnog resursa u svetu.
Sudeći prema svakodnevnim izveštajima o zagađenjima prirodnih izvorišta i vodotoka, sve je veća potreba za podizanjem svesti o zaštiti voda širom sveta.
