Robna razmena i dalje prisutna u Vojvodini

VIDEO K9: Iako prvenstveno ratarsko područje, u Vojvodini je i dalje zastupljena robna razmena, što je za svaremenu ekonomiju nepojmljivo, navode članovi istraživačkog tima koji su u proteklom periodu proučavali cene osnovnih ratarskih proizvoda. Osim toga, proizvodnja je veoma skupa, a i dalje neprilagođena novih potrebama tržišta. Zato je potrebno da se Srbija sada opredeli šta će proizvoditi i kome će tu robu plasirati.

54

Vreme kada su industrijalci kupovali od ratara većinu proizvoda za godišnje sopstvene potrebe, bilo da je reč o soji, pšenici ili suncokretu, je prošlo i treba računati sa tim da danas trgovina ratarskim kulturama traje tokom cele godine, rekao je prilikom predstavljanja rezultata snimanja proizvodnih cena osnovnih biljnih kultura u ratarstvu vođa istraživanja Čedomir Keco, dodajući da više nema sigurnog prihoda nakon žetve.

“U ovom poslu smo otkrili da se deo proizvodnje se zasniva na robnoj razmeni što je odlika prvobitne rodovske zajednice i što ekonomija u svetu ne poznaje, a to znači da se poljoprivrednici unapred zadužuju sa đubrivom, semenom, dizelom, zaštitom i da na bazi toga vraćaju robom da bi se razdužili. To je nešto što je skupo ali je u ovom času za Srbiju, a najviše za Vojvodinu neminovnost”, navodi Čedomir Keco, vođa istraživanja.

Danas se većina poljoprivrednih proizvoda daje na čuvanje u silose, što čist ekonomski opravdani interes prerađivača, smatra Keco, ali je problem što danas ratari ne mogu da daju robu na čuvanje i o tome dobiju robni zapis na osnovu koga bi mogli da kupuju drugu robu, a da svoju robu iz silosa prodaju onda kada ocene da je najbolja cena.

Problem sa našom proizvodnjom jeste i činjenica da je ona veoma skupa, a samim tim i slabo isplativa. Da bi se stvrio ozbiljan tržišni oslonac u ratarskoj proizvodnji u Vojvodini fali nekoliko prerađivačkih kapaciteta naveo je Keco.

“Prvi je fabrika za biodizel – da bismo povećali površine pod uljanom repicom i učvrstili da je suncokret važna uljarica i za ovu vrstu proizvodnjei drug, da nam fali ozbiljna prerada biljaka koje imaju puno skroba, a to može biti i pšenica, i kukuruz. Znači fali nam proizvodnja biodizela, tj bioetanola”, istakao je on. 

Uvođenjem prerađivačkih kapciteta uvelo bi se novih 700 000 ha za plodored što u ratarstvu nije malo, smatra Keco, a time bi se stvrio i novi sigurni kupac, naveo je on.

Zbog nepostojanja prerađivačke industrije, Srbija, a naročito Vojvodina, ima sve poljoprivrdne robe viška, počev od kukuruza do pšenice, te je stoga sada trenutak da se Srbija opredeli šta će proizvoditi i kome će tu robu prodavati, zaključio je Keco.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here