Regionalana deponija godinama samo u planu

VIDEO K9: Jedan od važnijih projekata u Srbiji je izgradnja regionalnih deponija, odnosno, gašenje postojećih nesanitarnih koje ugrožavaju zdravlje ljudi. Za njegovo sprovođenje, međutim potrebno je, prema nekim procenama izdvojiti preko 900 miliona evra. Građanima ne ide na ruku ni promena rukovodstva u nadležnim preduzećima, o čemu je u emisiji Otvoreni ekran govorio Branko Dragičević, koji je od 2004. do 2008. bio direktor "Čistoće".

269

Novi Sad nema sanitarnu deponiju već smetljište, rekao je bivši direktor Čistoće, aludirajući na podatak da takozvana gradska deponija zapravo ima dozvolu samo za privremeno skladištenje sekundarnih sirovina.

“Što se tiče deponija, 2005. godine predviđeno je da se do 2014. godine u Srbiji napravi 20 do 27 regionalnih deponija. To je prepušteno lokalnim samoupravama, da se dogovore na lokalnim nivoima. Mi smo tu počeli, dok sam ja bio direktor, ozbiljan rad i od nekih 12 koraka, koliko je potrebno do regionalne deponije, mi smo napravili 9 tačaka”, rekao je Dragičević.

Smeće je u uređenim državama, kako je istakao, resurs koji se iskorištava preko centara za upravljanje otpadom, a benefti za državu i građane od njega su i finansijski i ekološki.

“Ono postaje resurs koga treba preraditi, staviti u funkciju. Da li ćete ga pretvoriti u energiju, da li ćete ga reciklirati, pa ponovo upotrebljavati, poput metala, plastike, PVC, materijala, papirne ambalaže, a znamo da od tog smeća četrdeset posto čini ambalaža”, naveo je Dragičević.

Novi Sad je, prema njegovim rečima, svojevremeno ušao u razgovore o izgradnji regionalnog centra za upravljanje otpadom sa opštinama Temerin, Bač, Vrbas, Sremski Karlovci i Bačka Palanaka, na tromeđi Temerina, Žablja i Novog Sada.

“Kad je došla nova vlast, ona je jednostavno to zanemarila, mislim da je tada G-17 preuzeo 2008. godine, nama je dao otkaze. A još je jedan kuriozitet koji smo mi pre toga napravili, to je predugovor sa jednom firmom iz Nemačke, iz Hamburga, koja je htela investirati u Čistoću 5 miliona evra i zaposliti 10 radnika, gde bi ugradila paralelne vertikalne i horizontalne degazatore ili biotrnove koji bi odvodili metan”, naveo je Dragičević.

Regionalnim planom, podsetimo, bilo je predviđeno da deponija na kojoj bi bilo odlagan otpad iz Novog Sada bude gotova 2014. godine, a danas se još uvek ne zna ni lokacija na kojoj će radovi eventualno jednom početi.

Nekontrolisano odlaganje otpada na deponije ima loš uticaj na životnu sredinu, ali i na zdravlje ljudi. Prema podacima od pre šest godina, skoro sve deponije u regionu nalaze se u blizini naselja, a mnoge od njih su bez skoro ikakvih mera zaštite životne sredine.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.