Trihineloza je danas u Vojvodini vodeća bolest koja se prenosi sa životinja na ljude. Ovo oboljenje prouzrokuje trihinela spiralis.
Čovek se zaražava konzumiranjem termički neobrađenog mesa i mesnih prerađevina u kojima se nalaze žive larve trihinele. Trihinelom su najčešće zaražene domaće i divlje svinje, pacovi, psi, lisice ali i mnoge divlje životinje.
Najveći epidemiološki značaj kod nas ima domaća svinja. Životinja zaražena trihinelom ne pokazuje znake bolesti. Zbog toga se zaraženost životinje može utvrditi jedino ako se uradi pregled na trihinelu spiralis.
Epidemiološki najrizičnije namirnice su dimljeno i termički neobrađeno meso. Prodimljene kobasice predstavljau epidemiološki vrlo rizičnu namirnicu.
U Vojvodini, naročito u seoskim domaćinstvima, meso i prerađevine se obezbeđuju iz vlastitog uzgoja i klanja svinja, pri čemu se jedna količina mesa konzervira sušenjem ili se koristi za pravljenje kobasica. Zbog toga se trihineloza najčešće javlja u obliku porodičnih epidemija u vreme svinjokolja.
“Ukoliko se pojave simptomi i znaci bolesti, poput malaksalosti, gubitka apetita, mučnine, bolova u stomaku, mišićima, očnim jabučicama, povraćanja i dijareje praćene temperaturom, glavobolje, nesanice, otoka muskulature, potrebno je odmah javiti se svom lekaru. Faza oporavka može da traje mesecima. Teži oblici bolesti zahtevaju bolničko lečenje.”, saopštio je Institut za javno zdravlje.
Najznačajnija opšta mera sprečavanja trihineloze kod ljudi je obavezan trihineloskopski pregled mesa pre konzumiranja. Do dobijanja nalaza da je meso ispravno, ne treba probati sirovu smesu za kobasice, niti jesti termički nedovoljno obrađeno meso i mesne prerađevine.
Najsigurnija mera individualne zaštite je termička obrada mesa, kuvanjem ili pečenjem, pri čemu je važno da se u svim delovima mesa postigne temperatura od najmanje 70°C tokom pola sata tako da se boja mesa u svim delovima promeni od ružičaste u sivu.
Salamurenje, dimljenje i sušenje mesa nisu sigurne mere za uništavanje larvi trihinele.
