Građani i građanke Srbije treba da budu zadovoljni što je po drugi put za redom Parada ponosa održana bez incidenata i što je jedna grupacija naših sugrađana mogla, kao i svi drugi, da izađe na ulicu i kaže šta misli o svom položaju, smatra ekspertkinja za oblast ravnopravnosti. Međutim, to ne znači punu ravnopravnost, smatra Danica Todorov.
“Međutim, u stvarnosti ima jako puno problema LGBT zajednica. Uprkos postojanju Zakona o zabrani diskriminacije, uprkos različitim aktivnostima koje se sprovode najviše od strane NVO i građana koji su zainteresovani, i ponekih koraka države koja sporadično nešto uradi, ali mi zaista ne možemo biti zadovoljni stvarnim položajem. Većina pripadnika ove populacije svedoči o nasilju koje doživljavju u svakodnevnom životu, o diskriminaciji koja većini nije vidljiva jer ih to ne pogađa, o nekim pravima koja ne mogu na jednostavan način da ostvare, a tu se najčešće pominju transrodne osobe”, rekla je Danica Todorov, ekspertkinja za oblast ravnopravnosti.
Ostvarivanje ravnopravnosti LGBT osoba zavisi pre svega od institucija, u prvom redu policije, ali i obrazovnog sistema, zato što se predrasude i stereotipi jako teško menjaju, navela je Todorov.
Nasilje prema LGBT više se ne iskazuje na ulici, ali je i dalje veoma prisutno na interentu, pre svega na društvenim mrežama.
“Mnogi govore o fenomenu društvenih mreža i svega onoga što se tamo dešava gde imamo slobodu govora, a s druge strane, ta anonimnost dozvoljava da u govoru ponekad imamo i govor mržnje čak i proganjanje i pretnje. Često čak i nisu anonimni, iako je Zakonom o elektronskim medijima zabranjena diskriminacija i govor mržnje, to se ipak dešava. Tu je negde na svima nama nekakva odgovornost, odgovornost na Tužilaštvima – da li da pokreću postupke, zatim odgovrnost samih provajdera, odnosno onih koji mogu da kontrolišu, ali i oni su slobodni i to je to”, navela je Todorov.
Društvene mreže otvoreno iskazuju ono što je stav društva, rekla je Todorov. Dobra je činjenica da oni koje smo ovlastili da naše mišljenje zastupaju, a to su političari i vlasti i opozicije, što su prisustvovali ovoj manifestaciji.
“Ja mislim da je to dobro, makar i iz onog formalnog ugla gledano da se oni pojave i kažu ?Da, mi stojimo iza tog nekog pozitivnog zakonodavstva i podržavamo pravo da se ljudi izražavaju i žive jednako kao i drugi’, mada mi još uvek možemo da čujemo od zvaničnika povremeno govor mržnje više nego što bi to trebalo u ovom trenutku”, istakla je ekspertknja za oblast ravnopravnosti.
Zakoni u ovoj oblasti su solidni smatra Todorov, ali do problema sa ostvarivanjem određenih prava dolazi onda kada pripadnici LGBT populacije žele da ostvare neko svoje pravo, a službenici tumače propise i otežavaju, na primer transrodnim osobama da promene lične podatke, odnosno ime, kada dođe do promene pola.
Analize pokazuju da je aktivnost po pitanju ostvarivanja ravnopravnosti opala, a neretko se dešava da se mnoge stvari čine samo da bi se zadovoljila forma ali ne i suština, zaključila je Todorov.
