Francuska granična policija uhapsila je Haradinaja po dolasku na aerodrom Bazel-Miluz na istoku Francuske gde je doputovao letom iz Prištine, naveli su izvori.
Bazel se nalazi na tromeđi Švajcarske sa Nemačkom i Francuskom, pa se gradska zona prostire kroz tri države.
Srbija tereti Haradinaja zbog ubistava i teških zločina na Kosovu tokom 1998, 1999.
Ramuš Haradinaj je bivši vođa OVK i bivši kosovski premijer.
Haški sud je oslobodio Haradinaja optužbi za ratni zločin 2012. godine. Tada su Haradinaj i njegovi bivši pomoćnici Idriz Baljaj i Lahi Brahimaj pušteni na slobodu.
Tribunal je izrekao oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice, od kojih je glavna da je bilo udruženog zločinačkog poduhvata.
Optužnica za Haradinaja ticala se zločina koji su počinjeni od 1. marta do 30. septembra 1998. u vreme kad je on bio komandant takozvane operativne zone Dukađin (Metohija).
To je bio drugi put da je Haradinaj oslobođen optužbi.
Prethodno, po okončanju prvog suđenja, po optužnici za zločine na širem području zapadnog Kosova, Haradinaj i Baljaj su oslobođeni optužbi i pušteni na slobodu, dok je Brahimaj bio osuđen na šest godina zatvora.
Ramuš Haradinaj je u junu 2015. godine uhapšen u Sloveniji, takođe po interpolovoj poternici Srbije. Posle dva dana vraćen mu je pasoš i dozvoljeno mu je da napusti Sloveniju.
Haradinaj se u novembru 2012. vratio u Prištinu, pošto ga je sud po drugi put oslobodio svih tačaka optužnice za zločine počinjene u logoru OVK u Jablanici.
Vlasti u Beogradu podigle su protiv Haradinaja 108 krivičnih prijava zbog sumnje da je izvršio krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja civila.
Tužilaštvo o Haradinaju: Sakupljeno još dokaza
Sakupljeno je još čvrstih dokaza koji upotpunjuju optužbe koje se stavljaju na teret Haradinaju navodi srpsko Tušilaštvo za ratne zločine, prenosi RTS.
Rukovodilac Tužilaštva Milan Petrović izjavio je da je Srbija zadovoljna što se po poternici srpskog pravosuđa postupa u zemljama EU.
Kada je u pitanju ubrzani postupak izručenja, Petrović ističe da je to moguće samo uz saglasnost lica protiv koga se traži ekstradicija.
“Ne može Srbija tu ništa da uradi jer proces ubrzanog izručenja zavisi od lica koje je uhapšeno i protiv koga se traži ekstradicija. Dakle, ubrzani postupak može da bude samo uz njegovu saglasnost, u suprotnom traje dosta dugo”, rekao je Petrović za RTS.
Ko je Ramuš Haradinaj
Haradinaj je rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane kod Dečana na Kosovu.
Posle demonstracija kosovskih Albanaca 1989. emigrirao je u Švajcarsku, gde je regrutovan u Narodni pokret Kosova, iz kojeg je nastala Oslobodilačka vojska Kosova.
U Albaniji je 1996. završio obuku i učestvovao u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks i Tropoja.
Na Kosovo je često dolazio ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije.
U aprilu naredne godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK.
Na njegovu inicijativu u Glođanu je formirana specijalna jedinica OVK “Crni orlovi”, kojoj se pripisuje odgovornost za mučenja i ubijanja više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani, navodi RTS.
Vlasti u Beogradu optužile su Haradinaja da je odgovoran za mnoge zločine nad Srbima u tom delu Pokrajine i za njim raspisale poternicu.
Optužen je da je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.
Posle zvaničnog raspuštanja i demilitarizacije OVK, početkom 2000, formiran je Kosovski zaštitni korpus, u kojem je Haradinaj bio zamenik komandanta Agima Čekua.
Sa te dužnosti se povukao 11. aprila te godine i najavio osnivanje stranke. Nova stranka pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova formirana je 29. aprila 2000. i Haradinaj je izabran za njenog predsednika.
Haški tribunal je protiv Haradinaja 4. marta 2005. podigao optužnicu, kojom ga po 37 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, na osnovu individualne krivične odgovornosti počinjene u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998. godine, kada je bio komandant tzv. operativne zone Dukađin (Metohija).
Haradinaj je po prijemu optužnice podneo ostavku na mesto kosovskog premijera i dobrovoljno se predao Tribunalu 9. marta 2005. (Agencije, RTS)
