Radnici do naplate potraživanja u razumnom roku

VIDEO K9: Zakon o zaštiti prava na suđenju u razumnom roku rešenje je za veliki broj građana koji imaju pravosnažne presude u svoju korist o naplati potraživanja od preduzeća u kojima su nekada radili, a koja su u međuvremenu otišla u stečaj ili su još uvek u stečajnom postupku. O tome na koji način od države mogu da naplate ta svoja potraživanja govori advokat Damir Rastović u emisiji Otvoreni ekran.

1398

Samo pred Privrednim sudom u Novom Sadu u ovom trenutku se vode stečajni postupci u 40 preduzeća koji traju duže od 5 godina.

Radnici koji godinama nisu mogli da naplate svoja potraživanja prema tim preduzećima, iako su za to imali pravosnažne presude, do svog novca mogu da dođu na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Srbija je, podsetio je advokat Damir Rastović, bila obavezana presudama evropskog Suda za ljudska prava da plati značajne iznose na ime imovinske i neimovinske štete, po osnovu tužbi i žalbi tih radnika u prošlosti.

“Nakon toga i naš Ustavni sud je malo promenio praksu i počeo da usvaja po ustavnim žalbama, konkretno u stečajnim postupcima i do današnjeg dana vi imate stotine, ako ne i hiljadu odluka Ustavnog suda u korist radnika. To konkretno znači da taj stečajni postupak je u toku, ili je završen, i vi ulažete ustavnu žalbu. Pre stoga ste vi ishodovali presudu i rešenje o izvršenju i Ustavni sud, kao i evropski Sud za ljudska prava, smatra da se radi o jedinstvenom postupku”, rekao je Rastović.

Jedinstveni postupak čini jedinstvo između izvršnog postupka koji je prekinut po zakonu u momentu otvaranja stečaja i stečajni postupak, pojasnio je Rastović i dodao da je ustavna žalba zaista delotvorna, te da je ona doprinela donošenju Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koji je stupio na snagu početkom 2016. godine.

“Kada predsednik tog suda pred kojim se vodi taj sporni postupak donese rešenje da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, on će tim rešenjem u stavu 2 da naloži postupajućem sudiji u roku koji ne može biti manji od 15 dana, a duži od 4 meseca, da preduzme sve neophodne radnje, konkretno vezano za stečajni postupak, u cilju namirenja poverilaca”, pojasnio je Rastović.

Ukoliko ne bude izvršena u roku koji je naložio predsednik suda, stiče se pravo na pravičnu naknadu, odnosno, namirenje od Republike Srbije, jer se u tom slučaju stiče pravo na podizanje dve tužbe protiv države i to u roku od godinu dana – za naplatu imovinske i neimovinske štete.

“Znači, imovinska šteta je to potraživanje koje vam je priznato. Dakle, vi trpite usled neaktivnosti suda da vaše egzistencijalno pravo, kao što je zarada, koja je inkorporirana u to priznato potraživanje, ne bude nikada isplaćeno. Dakle, vi u tom slučaju podnosite tužbu po članu 31 stav 1 ovog Zakona o zaštiti prava, za imovinsku štetu. Ono što je najvažnije u ovom zakonu je to, upravo u narednom stavu, zakonodavac predvideo, ovo je najvažnije, da je odgovornost Republike Srbije objektivna”, naglasio je Rastović.

To praktično znači da se u parničnom postupku uopšte ne dovodi pitanje krivice države, što sudovima ne ostavlja veliku mogućnost izbora kod donošenja presude, naveo je Rastović. Dokaz za to je na stotine do sada naplaćenih imovinskih, ali i neimovinskih šteta, ili, kako je to zakon definisao, pravičnih naknada zbog nemogućnosti korišćenja svojih dobara, odnosno potraživanja iz radnog odnosa, koje iznose između 300 i 3.000 evra.

Kompletnu emisiju Otvoreni ekran možete pogledati OVDE.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.