U Srbiji živi preko 350 vrsta ptica. Neke od njih su stanarice i ovde su tokom cele godine, a neke dolaze čak iz Severnih krajeva Evrope i Sibira.
U periodu kada je prisutna velika hladnoća, njihova prirodna staništa su pretežno zaleđena, te ptice moraju imati posebnu strategiju kako bi doživele proleće, kažu stručnjaci.
“Nekim pticama, naročito krupnim pticama kao što su labudovi, čaplje, patke, guske, ždralovi, iako su ostali na ovom hladnom vremenu, najbolje je pomoći tako što ih ne uznemiravamo i ne diramo, tako što ih ne proganjamo. Zbog toga je bitno da, u ovako ekstremnim uslovima, pošto postoje neke vrste ptica koje su lovna divljač, da se obustavi lov, da se ptice ne uzmeniravaju, jer one su trenutno na najpovoljnijim mestima za preživljavanje”, istakao je Slobodan Puzović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Ptice koje ostaju kod nas u zimskom periodu ili koje iz nekog razloga nisu odletele u toplije krajeve, primire se tokom zime. Međutim, ukoliko ih lovci uznemire i one napuste
stanište u kom su našle sve potrebne elemente za preživljavanje, to dovodi do uginuća ovih letačica.
“Zato je u ovim hladnim periodima godine važno da smanjimo uznemiravanje ptica, da im pomognemo ukoliko treba ili čak i da ih hranimo. To nije neophodno kod većine vrsta krupnih ptica, one se same snađu, samo ih ne treba uznemiravati. Kod nekih vrsta ptica nije loše da čak preduzmemo i neke mere prihrane, ukoliko je to potrebno. Na primer, male ptice, pre svega iz reda pevačica, se uglavnom zimi koncentrišu uz naseljena mesta, zato što ima više hrane, lakše im je naći neki zaklon i toplije je nego van u prirodi tokom zimskih noći”, ukazao je Puzović.
Izuzetno je važno da osobe koje se odluče da naprave hranilice za ptice tokom zimskog perioda moraju to raditi u kontinuitetu, ističe Puzović, jer ptice se naviknu i
koncentrišu oko tog hranilišta, te u slučaju naglog nestanka hrane, teško se snalaze i uginu.
