Prvi toplotni talas ovog leta

VIDEO K9: Urbana, odnosno gradska klima poslednjih decenija je rapidno modifikovana, usled čovekovog negativnog uticaja, odnosno razvojem infrastrukture i povećanjem veštačkih, a smanjenjem prirodnih površina. O globalnom zagrevanju i njegovim posledicama, ali i o tome kako čovek može da utiče na smanjenje Zemljinog zagrevanja, razgovarali smo sa profesorom Stevanom Savićem sa Prirodno - matematičkog fakulteta u Novom Sadu, koji se deset godina bavi klimatološkim istraživanjima.

0
917

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, temperature u Srbiji rapidno rastu u poslednjih 15 godina.

Dokazano je da se globalno zagrevanje ne događa samo od sebe i da je posledica čovekovog uticaja. Jedan od najefikasnijih načina da utičemo na smanjenje globalnog zagrevanje je taj da se infrastruktura gradova mora planirati sa više zelenih, odnosno prirodnih površina, ističe profesor Savić, ekspert klimatologije.

“Pre svega utiču sa veštačkih površina. Govorimo o temperaturi vazduha koja se najviše zagreva od podloge, a u nekim delovima gradova imamo više od 90% površina veštačkih podloga, beton ili neke vrste asfalta, to dodatno zagreva vazduh u urbanoj sredini i dadatno utiče najčešće negativno u letnjim periodima na stanovništvo. Pogotovo sada u ovom periodu kada imamo intenzivni toplotni talas, kao što imamo sada i što će biti u narednih nekoliko dana, to onda veoma negativno utiče na stanovništvo koje živi u gradovima”, rekao je profesor Savić.

Najrelevantnije i najsigurnije prognoze vremena mogu se predvideti do sedam dana unapred, jer je njihova sigurnost iznad 50%. Vremenske prilike za neki duži vremenski period teško je predvideti, jer je njihova verovatnoća manja od 50%, kaže profesor Savić, dodajući da stoga ne možemo sa sugurnošću reći kakvo nas leto očekuje.

“Najavljuje se da će biti dosta jako, odnosno toplo leto, a sa koliko toplotnih talasa to ne znamo. Do sad je bilo najintenzivnije leto 2015. godine kada je bilo šest toplotnih talasa, po dva u junu, julu i avgustu. Sad u junu imamo jedan prvi jači toplotni talas koji nas je zadesio, iako je dosta rano da bude sad 36, 37 stepeni, ali očigledno će biti tako narednih dana, a koliko će još biti toplotnih talasa kod nas ovde teško je predvideti. Sigurno da će biti dva do tri toplotna talasa koliko bude skoro svake godine, ali ne znamo sa kakvim intenzitetom, to je ono što mi ne možemo predvideti unapred”, naveo je Savić.

U ovom trenutku prosečna temperatura na Zemlji je za 0,8 stepeni viša nego pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi masovno počeli da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi.

Ugljen-dioksid je gas koji se oslobađa sagorevanjem uglja, nafte, naftinih derivata i gasa i najznačajnije utiče na globalno zagrevanje. Ovakav trend emisije ugljen-dioksida mogao bi da poveća prosečnu Zemljinu temperaturu od 1,4 do 6,4 stepeni Celzijusa do kraja ovog veka, što bi moglo razorno da utiče na biljne i životinjske zajednice.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.