Do iznosa bonusa od 20.000 dinara, koliko traže od Vlade Srbije, došlo se računicom da je država svakom radniku u školama od 2014. godine, prema kolektivnom ugovoru, bila dužna da isplaćuje po 5.000 dinara, a što do danas nije učinjeno, kažu u Uniji sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.
“Pored toga što su dužni kolektivnim ugovorom da isplaćuju, oni su se prilikom izlaska iz štrajka 2015. obavezali da će te bonuse dati i da će dati prosvetnim radnicima najveća povećenja plate. Nažalost, povišice koje očekujemo ovaj put prosvetni radnici nisu dobili najviše, jesu među onima koji su dobili najviše, ali i dalje zaostaju. U ovom trenutku prosečna plata u Srbiji je negde oko 47.000 dinara, a prosvetni radnici imaju svega 41.000 prosečnu platu”, rekao je Zvonimir Jović, predsednik USPR Vojvodine.
I sa najavljenim povećanjem zarada od 10%, plata prosvetara biće ispod republičkog proseka, naveo je Jović i dodao da činjenica da u prosveti radi preko 75% visokoobrazovanog kadra, tu činjenicu čini još žalosnijom.
Stoga će sindikati tražiti od vlade da prosvetnim radnicima, osim najavljenih 10 posto, zarada sledeće godine bude povećana za još 10 procenata.
“Znači, mimo svih ostalih. Jer, ponavljam, mi smo daleko ispod republičkog proseka, a ovim povećanjem koje sad treba da dobijemo, opet ćemo biti udaljeni još više od republičkog proseka. Jer ako za isti procenat povećavate svima zarade, mi ostajemo, znači, još udaljeniji od onog našeg sna da budemo bar na republičkom proseku. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije insistira da prosvetni radnici treba da imaju platu 30% iznad republičkog proseka, ako želimo kvalitetno obrazovanje, ako želimo zaista kvalitetnu prosvetu”, ističe Jović.
Takođe će, kao je rekao, insistirati da država isplati i predviđenu novčanu nadoknadu nastavnicima koji već dve godine unose podatke u informacioni sistem “Dositej”, jer će u suprotnom, naveo je Jović, biti prinuđeni da putem suda dokazuju i ostvaruju ta svoja prava. Poseban problem je i preuzimanje zaposlenih sa liste tehnoloških viškova
“Zašto insistiramo na tom preuzimanju? Pa, na taj način se smanjuje broj zaposlenih u prosveti, ali novim zakonom, što je veoma opasno po prosvetne radnike, dolazimo u situaciju da će prosvetni radnici 31. decembra koji se nalaze na ovim listama, a koji nisu negde primljeni, ostati bez posla”, kažu u Uniji.
Prema preporuci komisije koju čine predstavnici i Ministarstva prosvete i sindikata, zaposleni koji je u jednoj školi ostao bez fonda časova, treba da bude primljen u školu u kojoj postoji slobodno radno mesto, što direktori pojedinih škola ne poštuju.
Stoga će sindikati insistirati da ministar prosvete razreši dužnosti takve samovoljne direktore, jer po novom zakonu on na to ima pravo.
—
