„Knjige, knjige braćo moja, a ne zvona i praporce“, ovom rečenicom Dositej Obradović je pokušao da objasni značaj edukacije, značaj škole i značaj kulture i vaspitanja koje time dobijamo.
U današnje vreme vaspitna uloga škole je izbledela, prosvetni radnici se često ograđuju i krivicu prebacuju na roditelje, sa konstantacijom da deca sve „nose“ iz kuće.
Deca na vaspitanje „od kuće“ ne mogu da utiču, ali mogu da shvate i prihvate neke moralna načela koja nauče u školu.
Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, Zvonimir Jović, kaže da je vaspitna uloga škole takođe obaveza.
Jović napominje da je prosveta deo društva i da se sve krize u njemu odražavaju i u prosveti, pa tako deca često imaju iskrivljena moralna načelu po uzoru na ono što im se plasira.
Jović je dodao i da na ovakvu situaciju veliki uticaj ima i nebriga države o prosvetarima, najviše male plate koje primaju, pa tako nastavni kadar i nije zainteresovan da se puno posveti đacima koji njih, sa druge strane, ne doživljavaju kao životne uzore jer, kako je rekao, vide koliko se muče i loše žive pa ideale nalaze u nekim drugima.
