Prošlo vreme za proslave

VIDEO K9: Od promene društvenog sistema radnici u Srbiji odavno nisu vlasnici sredstva kojima rade i danas su mahom eksploatisani, rekao je Vladimir Gvozdenović, predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština u emisiji Otvoreni ekran. Stoga bi, prema njegovim rečima, tradiciju roštiljanja i pobedničkog prvomajskog uranka iz doba socijalizma trebalo prilagoditi uslovima u kojima se većina zaposlenih danas nalazi.

0
345

Radnici u Srbiji nemaju mnogo razloga za slavlje na Međunarodni praznik rada, smatra Gvozdenović.

Sindikati su stoga organizovali prvomajski protest baš u Beogradu, gde žive, kako je istakao kreatori privrednog ambijenta u našoj zemlji i, u krajnjoj liniji, života građana Srbije.

“Nismo mi planirali neki veliki broj ljudi, prosto je, sa kolegama iz UGS i Nezavisnosti sa kojima smo pravili ovo obeležavanje dogovorili da to bude negde oko 3 i 4 hiljade ljudi. Poenta skupa je bila da odemo pred Vladu Republike Srbije i da odnesemo svoje zahteve. Naši zahtevi su bili da je stvarno vreme da počnemo da živimo bolje, da imamo bolje zarade, da se potpišu kolektivni ugovori, što je veliki problem, nemamo potpisanih kolektivnih ugovora, da se poveća minimalna zarada, jer, ja ću vas podsetiti da minimalna zarada pokriva svega 65% potrošačke korpe, što je zaista neverovatna stvar i tu padaju sve priče o boljem životu, boljim uslovima i sve ostalo”, rekao je Gvozdenović.

Osim toga, zahtevana je i promena Zakona o penziono-invalidskom osiguranju koji je, kako je istakao naneo veliku nepravdu zaposlenima. Sve su to, uz često teške uslove rada, razlozi za sindikalno organizovanje i sistematsku borbu za rešavanje ovih problema.

“Nažalost, mnogo veći je broj ljudi koji su otišli na prvomajski uranak i tih koji su to proslavili tradicionalno kao i do sada. Mislim da mi polako menjamo svest tih ljudi, barem naših članova i da nas ima svaki put sve više i više. Težak je to put, kažem, 50 godina smo sasvim drugačije razmišljali i drugo radili. Ali svaki i najduži put počinje prvim korakom”, rekao je Gvozdenović.

Najteže je sindikalno organizovanje u malim i srednjim preduzećima, koje zapošljavaju relativno mali broj radnika, koje je, ukoliko se bune, upravo zbog nepostojanja kolektivnih ugovora, danas lako zameniti drugim zaposlenim.

Prema rečima Gvozdenovića, sindikalno organizovanje pokazalo se kao lakše u pojedinim velikim, pa i privatnim kompanijama, poput Lira i Delfija, koje zapošljavaju više desetina, pa i stotine radnika..

“Mi smo imali jedan konstruktivan razgovor sa menadžmentom i Lira i Delfija, oni su rekli ‘vi radite svoj posao, mi svoj, ne možete remetiti proces proizvodnje, ali mi nemamo ništa protiv da se ljudi sindikalno organizuju’. I mislim da je to velika stvar. Prosto, mi ne možemo ući u tu firmu i da kažemo, ‘e, mi ćemo sad…’ moraju ti ljudi da se organizuju, da učine nešto za sebe. Mi ćemo tu biti da ih organizujemo, da stanemo ispred njih, da im pomognemo u svemu tome”, istakao je on.

Radnici se moraju boriti, zaključio je Gvozdenović, prvenstveno za sebe, a onda zajednički pokušati da se izbore za bolje uslove rada i bolje zarade, a svima koji iz bilo kojih razloga nisu zadovoljni svojim radnim položajem, otvorena su vrata Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština na Bulevaru Mihajla Pupina 24.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.