Prelepi crveni cvetovi amarilisa sa terase zgrade u Ulici Dostojevskog i ove godine su razlog posete našoj sugrađanki Mari Mirković, koja ovo cveće gaji duže od 12 godina.
Ovu biljku poreklom Južne i Srednje Amerike nije lako negovati na našim prostorima i za to je potrebno posebno strpljenje i veština.
Lukovica amarilisa sadi se u jesen, a biljka je osetljiva na niske temperature i ne sme da smrzne, pa je potrebno unositi u prostoriju tokom zime.
Amarilis voli vodu i treba ga pomalo zalivati svaki ili svaki drugi dan. Druga dodatna nega nije mu potrebna.
Mirković je ponosna na svoje amarilise i poglede prolaznike koje privlače njihovi cvetovi. Gajiće ih, kako kaže, sve dok bude mogla, a do sada je uspela da ih razmnoži dovoljno da pokriju prednji zid terase.
Cvet amarilisa, koji podseća na trubu, može biti bele, narandžaste ili crvene boje. Može se reći i da je pogled na njega redak jer ne traje dugo, svega nekoliko dana u godini pre nego što uvene.
