Projekat “Registar blizanaca” do kraja godine

VIDEO K9: Projekat Registar blizanaca, u kojem učestvuje Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta, nakon šest godina realizacije, ove godine trebalo bi da bude završen. Cilj projekta je ispitivanje uticaja gena i sredine na razvoj psiholoških karakteristika blizanaca i do sada, projekat je doneo brojna zanimljiva saznanja.

0
527

Ovaj veliki projekat započeo je 2011. godine, sa idejom da se do podataka dolazi tako što bi blizanci bili ispitivani tokom vikenda, na osnovu čega bi bila sačinjena kod nas prva baza blizanaca.

Kako su objasnili na Filozofskom fakultetu, ispitivanje nije jednostavan proces, s obzirom da je po jednom ispitaniku potrebno prikupiti oko 1.500 podataka.

“Cilj nam je bio da prikupimo što više parova blizanaca i da oformimo jedan registar blizanaca, s obzirom na to da sve razvijene zemlje u Evropi imaju svoje registre blizanaca. To je izuzetno važno zbog toga što su blizanci prirodan eksperiment. Jednojajčani blizanci dele 100% genetskog materijala, dvojajčani, kao obični brat i sestra, 50%. Tako da nama jednojajčani, sva variranja nekih osobina kod jednojajčanih blizanaca ne mogu biti opisana genetikom, jer njima su geni totalno isti, a dvojajčani nam služe kao kontrola, da vidimo da li su ta variranja slučajna ili su pod uticajem nekih sredinskih činilaca”, pojasnio je Ilija Milovanović, asistent na Filozofskom fakultetu.

Do sada je ispitano preko 250 parova blizanaca i objavljeno nekoliko naučnih radova na ovu temu.

“Neka od osnovnih saznanja jesu da na inteligenciju najviše utiču geni, kao i na osnovno školsko postignuće, dok na postignuće u srednjoj školi to je sredina. Pošto su to rezultati na blizancima, oni mogu da se generalizuju na ostale ljude, ne važe samo za blizance. U srednjoj školi dolazi do razvijanja interesovanja , svaki pojedinac razvija svoja interesovanja i onda više neka sredina utiče na njih. Zatim smo došli do zaključaka da konzumiranje cigareta, na to najviše utiču geni, dok je konzumiranje alkohola više u sredinskim uslovima, prosto u kulturi u kojoj živimo alkohol je prihvaćen i široko je dostupan, te više utiče sredina na njih. Takođe, neko porodično okruženje, kako dete gleda na porodično okruženje, isto je uslovljeno podjednako genetikom i sredinom”, rekao je Milovanović.

Projekat Registar blizanaca u kojem učestvuju Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta i Katedra za neurologiju Medicinskog fakulteta, podržalo je Ministarstvo prosvete i nauke.

Ove godine, kada projekat bude završen, planirana je promocija rezultata, kako bi javnost, ali i stručnjaci u praksi, saznali nove informacije koje idu u trendu sa savremenim istraživanjima.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.