Program obeležavanja 170 godina Galerije Matice srpske

VIDEO K9: U subotu, 14. oktobra u Tekelijanumu u Budimpešti, te četiri dana kasnije u Novom Sadu, biće priređena svečanost povodom obeležavanja 170 godina trajanja Galerije Matice srpske. Tim povodom biće predstavljen i projekat "Arsenije Teodorović i srpska crkva u Budimu".

0
1305

U godini u kojoj obeležava 170 godina trajanja, Galerija Matice srpske pripremila je bogat program, kako bi ukazala na kontinuitet ideja i vrednosti postignutih ostvarenja u svom dosadašnjem radu. Narednih dana tim povodom biće priređene i dve svečanosti – u budimpeštanskom Tekelijanumu 14. oktobra, koju Galerija priređuje zajedno sa Srpskom pravoslavnom eparhijom budimskom, kao i tradicionalni Dan Galerije 18. oktobra.

 

“Galerija Matice srpske ove godine obeležava 170 godina trajanja, kako smo namerno istakli, želeći da ukažemo na kontinuitet, baš zato je i prva svečanost, koja će se održati 14. oktobra jeste svečanost koja se održava u zgradi Tekelijanuma, mestu gde je začeta ‚ideja o osnivanju Muzeuma, odnosno, Srpske narodne zbirke pri Matici srpskoj, Mi smo, nekako, mislili smo da je divan povod da tu svečanost ove godine priredimo u Tekelijanumu, pokažemo da te ideje na kojima je zasnovan Muzej Matice srpske i današnja Galerija Matice srpske još uvek traju”, rekla je dr Tatjana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske.

Svečanost u galeriji Matice srpske u Novom sau 18. oktobra biće prilika i za predstavljanje projekta “Arsenije Teodorović i srpska crkva u Budimu”, koja je, navela je Palkovljević Bugarski, dokaz da se galerija još uvek bavi zaštitom, promocijom i prezentacijom srpskog kulturnog nasleđa i kada se ono nalazi van granica naše države.

Najveći posao ovog projekta bio je konzervacija i restauracija 73 ikone koje potiču iz nekadašnje srpske crkve Svete trojice u Budimu.

 

“To je crkva koja je bila velikih dimenzija, izuzetno značajna crkva koja je u enterijeru, posle jednog požara 1810. godine, dobila ovaj ikonostas Arsenija Teodorovića, tada jednog od najznačajnijih srpskih slikara. Ugovor za izradu ikonostasa i drugih delova mobilijara i unutrašnje dekoracije crkve sklopljen je 1814. godine, a sam posao je realizovan od 1817. do 1820”, navela je Danijela Korolija Crkvenjakov, vođa projekta konzervacije. 

Oslikan je ogoman ikonostas, prema njenim rečima, jedan od najvećih u srpskim crkvama, što se vidi iz dimenzija izloženih ikona. Same carske dveri, centralna ikona Svete Trojice i krst sa raspećem, visoke su i do 3 metra pojedinačno, a sa dodatnim duborezom i ostalim ikonama, ikonostas je imao visinu oko 15 metara.

“Nažalost, sudbina je bila takva da je nakon oštećenja u bombardovanju Budimpešte 1945. godine, na samom kraju II svetskog rata, crkva oštećena. Međutim, na sreću, nije bilo požara koji obično proguta drvenu konstrukciju i ikone, kao što se desilo u mnogim srpskim crkvama u II svetskom ratu, ovde je ikonostas ostao sačuvan. Samo sa nekim oštećenjima, mehaničkim, od metaka, šrapnela i tako dalje, tako da je 1949. godine doneta odluka, od tadašnje mađarske vlasti, da se ta crkva sruši, ne obnavlja. S obzirom da je to bila jedana planirana dekonstrukcija ikonostasa, ikone su skinute i sačuvane su”, objasnila je Korolija Crkvenjakov. 

Galerija Matice srpske menjala je države i društvena uređenja, istakla je Palkovljević Bugarski, ali je za ovih 170 godina uvek stajala na istim osnovama, a to je težnja da bude najreprezentativniji muzej nacionalne likovne umetnosti, što je dosadašnjim uspešnim kontinuiranim radom i postavkama i pokazala.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.