Prvenstveno zbog toga što ove ustanove zapošljavaju tek nešto više od 9 200 radnika, a treba da opsluže preko 700 000 socijalnih slučajeva, koliko ih ima u Srbiji, naveo je Ilić.
Ustanove socijalne zaštite pod kojima se podrazumevaju Centri za socijalni rad, Gerontološki centri, domovi za decu i Zavod za socijalnu zaštitu neretko se nađu na naslovnicama, pogotovo ukoliko se desi da nekome od korisnika nije pružena adekvatna usluga.
Poslednji slučaj kada su centri za socijalni rad dospeli u žižu interesovanja javnosti bilo je povodom ubistva koje se dogodilo ispred ove ustanove. Tim povodom Sindikat zaposlenih u socijalnoj zaštiti uputio je dopis minsitru u kome je tražio razgovor na ovu temu.
“Što se tiče odgovora minsitra, mi smo 17.7.2017. imali sastanak sa ministrom Đorđevićem, koji je okupio predstavnike sindikata i direktore Centara za socijalni rad, gde je želeo da čuje lošu i dobru stranu poslovanja tj. kako funkcionišu centri za socijalni rad, a nadam se da će biti pomaka, a već vidim i da ima, jer koliko znam već pre neki dan su krenuli sastanci sa lokalnim samoupravama i sa gradonačelnicima gradova gde će pored video nadzora u Centrima za socijalni rad biti i obezbeđenje i još neke novine će uvesti, rekao je Ljubinko Ilić, iz Sindikata zdravstva i socijalne zaštite
U nekim gradovima već postoji obezbeđenje u CSR koje se plaća u dogovoru sa lokalnom samoupravom, kaže Ilić.
Ali, kamere i obezbeđenje neće rešiti baš sve probleme u socijalnoj zaštiti, smatra on, navodeći da ovaj sektor ima mnogo korisnika, a nedovoljno zaposlenih.
“I ono što nas već duži vremenski period tišti jeste manjak izvršilaca, odnosno manjak radne snage. To pravi problem i u CSR i u Gerontološkim centrima i ustanovama za smeštaj koristnika. Fale svi profili – od spremačice pa do stručnog radnika”, naveo je on.
Do ovakve situacije došlo je zbog zabrane zapošljavanja u janvom sektoru, te ovakva situacija onemogućava ustanove socijalne zaštite da poštuju normative koji tačno propisuju koliko posla treba da odrade socijalni radnici u nekom periodu, kaže Ilić, navodeči da je i pre zabrane zapošljavanja bilo manje zaposlenih nego što je trebalo.
Ono što dodatno muči zapsolene u ovoj oblasti jesu i plate koje su takođe smanjene odlukom vlade.
“Mi kao sindikat nismo zadovolni niti ćemo biti, pogotovo što je nama pre tri godine skinuto 10 posto. Dobili smo povećanje prošle godine tri posto, ove godine smo dobili pet posto, tako da da bismo se vratili na nivo od pre tri godine trebalo bi još nekih 2,7%, da ne računamo inflaciju koja je za tri godine bila. Što se tiče plate, plate su enormno male”, smatra Ilić.
Zaposleni u socijalnoj zaštiti sa srednjim obrazovanjem rade za platu od 22 000 do tridesetak hiljada, dok visoko obrazovani imaju plate od 45 do 50-ak hiljada.
Ipak, prema njegovim rečima, u poslednji tri do četiri godine situacija se polako menja na bolje, pogotovo usvajanjem zakona o zaposlenima u javnom sektoru, koji predviđa neke od benefita za one koji više rade.
Kompletnu emisiju “Otvoreni ekran” možete pogledati OVDE.
