Velika ponuda nije jedini razlog jeftine radne snage u Srbiji, kojoj nije teško uskratiti osnovna radna prava, rekao je i dodao da uzroci tome potiču od ranije, te naša zemlja mora platiti cenu odupiranja Slobodana Miloševića uvođenju neoliberalnog kapitalizama.
“To je prelaz bio iz jednog oblika kapitalizma, takozvanog materijalnog, proizvodnog, u finansijski kapitalizam. Finansijski kapitalizam je post razvoj, razvoj na bazi novih tehnologija, informatike i tako dalje. To je dovelo do toga da se Srbiji nije dalo ništa da se radi. Zato su bile sankcije, bombardovanje, uništeno je sve. Sad mi nemamo otkuda. Dovodili su nam za guvernera čoveka koji ne zna upotrebiti 20 milijardi”, rekao je Galogaža.
Ekonomija Srbije je na niskim granama, smatra kao i to da malo šta u našoj zemlji funkcioniše na zdravim osnovama. Građani su osiromašeni i sistem ih lako dovodi do dužničkog ropstav.
“To je cena kapitalizma. Mi smo predlagali da idemo u jedan model transformacije prelaza iz jednog sistema u drugi, koji bi bio isplanirana za narednih 25 do 50 godina. Mislili smo preći iz takozvanog tržišnog socijalizma u ovaj, hajde da kažemo, proizvodni kapitalizam. Ljudi nisu prihvatili, oni su glasali za druge”, kazao je Galogaža.
Srbija, prema njegovom mišljenju, još uvek kasni u uspostavljanju adekvatnog ekonomskog sistema koji bi doveo u sklad mogućnosti domaće privrede sa svetskim tendencijama.
“Mi smo trebali ući u ovaj sistem u koji sad ulazimo negde ’85/86. godine. Da smo onda ušli, onda bi ušli u Evropsku uniju, onda je bila drugačija EU, a danas bi iz nje izašli kao bogati narod”, kazao je Galogaža.
Umesto toga, zaključio je on, danas se borimo za ulazak u Evropsku uniju kao sirotinja, a tako smo i tretirani od strane njenih članica.
Kompletnu emisiju “Otvoreni ekran” možete pogledati OVDE.
