Pristup pravdi: privilegija ili obaveza?

VIDEO K9: Šta je sporazum o priznavanju krivičnog dela, a šta odlaganje krivičnog gonjenja? Zbog čega su oni važni? To su samo neke od teme današnje javne diskusije "Pristup pravdi: privilegija ili obaveza?" održanoj u prostorijama Novosadske novinarske škole.

809

Analizirajući desetine postupaka u kojima su javni funkcioneri bili osumnjičeni za različita krivična dela, novinari “Južnih vesti” došli su do zaključka da postoje procedure i pravni instrumenti koji mogu biti zloupotrebljeni, jer ti postupci nisu dovoljno javni i transparentni, rečeno je na javnoj diskusiji “Pristup pravdi: privilegija ili obaveza?”

“Mi smo bili iznenađeni da se protiv njih vodi bilo kakav postupak, a još više kada smo saznali da su oni priznali krivično delo, ali da nisu osuđeni, već da su postigli nagodbu sa Tužilaštvom čime su izbegli suđenje, priznali krivično delo i u njihovom dosijeu to neće pisati. To je veliki problem, jer ukoliko bi neko zaista bio osuđen, ne bi mogao da bude kandidat za neke odgovorne funkcije”, naveo je Predrag Blagojević, urednik Južnih vesti.

Ta nagodba je u pravnoj terminologiji nazvana odlaganjem krivičnog gonjenja. Pravnici ističu da treba razlikovati sporazum o priznavanju krivičnog dela od odlaganja krivičnog gonjenja, jer su to dva potpuno različita instrumenta. Kod sporazuma o priznavanju krivičnog dela, okriljeni i njegov branilac se sa tužiocem dogovaraju o vrsti i meri sankcija koju će dobiti okrivljeni ukoliko prizna krivično delo, a sud na kraju kontroliše taj sporazum, dok je kod odlaganja krivičnog gonjenja sud izopšten iz tog postupka.

“Tu se radi o mogućnosti koju tužilac ima da praktično ne vrši krivični progon ukoliko osumljičeni prihvati da ispuni neku od obaveza koju mu javni tužilac odredi. To može biti uplata određenog novčanog iznosa u humanitarne svrhe, društveno-koristan rad, plaćanje obaveze izdržavanja, podvrgavanja psiho-socijalnom tretmanu radi otklanjnaja uzroka nastanka nasilničkog ponašanja ili podvrgavanju lečenja”, pojasnio je Radovan Lazić, zamenik tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.

Lazić dodaje da izvršenje te obaveze prati poverenik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koji tužiocu dostavlja dokaz o izvršenju obaveze na osnovu kog se odbacuje krivična prijava i protiv osumnjičenog se ne vodi sudski postupak, te se on i dalje tretira kao neosuđivano lice. Lazić ističe da je ovaj sistem zakonom propisan i funkcionalan jer se njime se postiže velika ušteda, rasterećuju se sudovi i smanjuje se broj predmeta. Ono što je nedostatak jeste pitanje transparentnosti pojedinačnog postupka, kao i to što ne postoji spoljašnja kontrola.

“Zaista se postavlja pitanje pravičnosti u okviru tih mera koji tužilac izriče jer tu ne postoji univerzalna praksa, pa je moguće da neko bolje prođe u Novom Sadu ili u Pirotu. Nema ujednačene prakse i on ima svoje nedostatke pa se može postaviti pitanje pravičnosti, ali prednosti koje on ima dosta značajnije i taj postupak je mnogo jedftiniji i zA državu i za okrivljenog”, kazao je Lazić.

Organizatori diskusije ističu da je ideja ovakvih skupova da se dođe do zaključaka koji bi doveli do konkretnih predloga za izmenu i dopunu postojeće regulative u vezi sa transparentnim radom tužilaštva i sudova, ali i da se javnost upozna sa ovom mogućnošću i da se motivišu novinari iz ostalih gradova da proveravaju rad tužilaštva.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.