Završni ispiti za učenike osnovnih škola biće održani 17. 18. i 19. juna, a pripreme za malu maturu već uveliko traju.
Završni ispit počinje 17. juna testom iz srpskog jezika, test iz matematike učenici osmih razreda radiće 18. juna, dok je kombinovani test planiran za 19. jun. Preliminarni rezlutati ispita biće poznati dva dana kasnije.
“Za nas je posebno važno da priprema učenika za završni ispit se ogleda u nekoliko sfera. To je izrada plana pripreme učenika osmog razreda za završni ispit iz svih sedam predmeta, uz saglasnost roditelja, uz minimalnu naknadu, a po završetku školske godine za učenike osmih razreda od 3. do 7. juna će biti pripremna nastava, kao i za eventualno učenike koji budu polagali neki razredni ispit na kraju školske godine”, naveo je Milan Spasojević, direktor OŠ Kosta Trifković.
Nastavnici su obavezni da održe deset časova pripremne nastave, ali je broj tih časova, kako je rekao, mnogo veći. U pripremanju učenika osmih razreda za polaganje završnih ispita, prema njegovim rečima, veliku ulogu imaju i roditelji, koji moraju da imaju uvid u spremnost i znanje deteta. Probne završne ispite učenici osmih razreda imali su priliku da urade u aprilu.
“Rezultati probnog završnog ispita su pokazali da učenici osvajaju približno isti broj bodova, on se kretao negde oko 9, što je u proseku sa ranijim godinama. Naravno da učenici iz srpskog jezika i matematike mogu na završnom ispitu osvoje po 13 bodova, a na kombinovanom 14 bodova. Da bi učenici i roditelji znali tačno kako su deca radila na probnom ispitu, mogu da broj bodova iz srpskog i matematike pomnože sa 0,65 a kombinovani sa 07 i samim tim će dobiti stvaran broj bodova”, pojasnio je Spasojević.
U cilju što bolje pripreme za završni ispit, učenicima osmih razreda ponuđeni su i onlajn testovi, kojima mogu da provere svoje znanje, a učenici su, kako je rekao, već detaljno upoznati sa samom procedurom završnog ispita kao i sa pravilima koja tom prilikom moraju da ispoštuju.
Završni ispiti će trajati dva sata a učenici neće smeti da prostoriju napuste u prvih 45 minuta, kao ni poslednjih 30 minuta trajanja ispita. Na ispit će moći da ponesu običnu i hemijsku olovku, a test je neophodno da bude urađen hemijskom olovkom kako bi odgovorili bili priznati.
“Mogu da kažem da na osnovu probnog ispita su deca shvatila pravila ponašanja i šta bi trebali da donose na sam završni ispit. Naravno, uvek se očekuje potencijalna mogućnost prepisivanja, njima je skrenuta pažnja da moraju koristiti adekvatne olovke objašnjen ceo postupak, a tu su i dežurni nastavnici koji će ih na ispitu podsetiti na metodologiju rada testa. Kreću od lakšeg ka težem pitanju, a moraju rasporediti vreme da rad u običnoj olovci pretvore u hemijsku plavu olovku jer će samo takva rešenja biti priznata”, kazao je Spasojević.
Važno je, prema njegovim rečima, obučiti učenike i roditelje kako da što uspešnije ispune listu želja i na šta tom prilikom treba da obrate pažnju. Česta greška prilikom ispunjavanja liste želja, kako je naveo, jeste da učenici ne stave dovoljan broj željenih škola na listu, pa se događa da i ne upišu željenu školu.
Spasojević preporučuje da đaci na listi navedu najmanje 10 željenih škola, kako bi na kraju uspeli da upišu neu koju zaista žele.
