Javnosti u našoj zemlji još uvek je nedovoljno poznat sadržaj Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilju u porodici, poznatijoj pod imenom Istanbulska konvencija.
Srbija je u oktobru 2013. ratifikovala ovu Konvenciju, koja je stupila na snagu sledeće godine u avgustu.
“Ovo je problem kojim moramo svakodnevno da se bavimo, svako od nas. Ne samo da se borimo za to da nasilnici budu privedeni pravdi i sankcionisani, nego i da žene koje trpe nasilje znaju da nisu same i da im se pruži pomoć da mogu da nastave svoj život normalno.”, navela je Maja Sedlarević, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine.
Ratifikacijom ovog pravno obavezujućeg dokumenta se naša zemlja obavezala da uskladi svoje zakonodavstvo sa standardima koje nameće Istanbulska konvencija. Ženska parlamentarna mreža je na ovoj sednici razmatrala Izveštaj Srbije o njenoj primeni.
“Postoje naravno države članice koje nisu to uradile i koje se zapravo u svojim zemljama suočavaju sa problemima, prema našem iskustvu i prema iskustvu drugih zemalja koje su je ratifikovale, koje predstavljaju pogrešno tumačenje onoga šta je Istanbulska konvencija pre svega u odnosu na pitanje roda jer se smatra da Istanbulska konvencija uvodi rodni identitet”, rekla je Ljiljana Lončar, savetnica potpredsednice Vlade.
Osnovna zamerka kritičara Istanbulske konvencije je, kako kažu, ubacivanje “na mala vrata” rodne ideologije u konvenciju, koja bi trebalo da precizira krajnje human i neodložan cilj, a to je borba protiv nasilja nad ženama.
“Istanbulska konvencija se ne bavi time. Ona se bavi pitanjima nasilja prema ženama i rodno zasnovanog nasilja. Intrepetacija je da su rodne uloge zapravo društvene uslovljene uloge i one se razlikuju za žene i muškarce za razliku od bioloških karakteristika koje vi imate rođenjem, znači polom”, kazala je Lončar.
Na skupu je ocenjeno da je u našoj zemlji mnogo toga do sada urađeno, ali i dalje ne dovoljno. Planira se, između ostalog, uvođenje nacionalnog SOS telefona, razvijanje posebnih programa za počinioce nasilja, kao i krizni centri za žene koje su pretrpele nasilje.
