Mladić je u svom obraćanju sudijama petočlanog žalbenog veća rekao da je on bio meta NATO-a i da je to i sada, napominjući da je optužnica proiv njega “čedo NATO-a”.
“Živ sam i zdrav i živeću dok ima našeg plemena, a ova optužnica je pala u vodu”, rekao je Mladić tokom desetominutnog izlaganja na kraju rasprave po žalbama.
Na početku obraćanja zamolio je žalbeno veće da mu umesto predviđenih 10 minuta omogući da govori 31 minut, jer, kako je naveo, ima da kaže nešto za svaku godinu od kada je gurnut u rat, ne samo u svoje ime već i u ime ljudi, patriota i sprskog naroda koji je na vetrometini, ali mu veće ovu molbu nije usvojilo.
Na jučerašnjoj raspravi, za razliku od prethodnog dana, on nije nosio zaštitnu masku, ali je bio izolovan staklom od ostatka sudnice.
Osuđen na najtežu kaznu – doživotni zatvor zbog genocida i drugih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, po devet tačaka optužnice, dok je po jednog tački koja se tiče genocida u šest opština oslobođen od optužbi.
Prethodno su njegovi advokati zatražili od petočlanog žalbenog veća da presudu preinači i da Mladića oslobodi od optužbi, jer je pretresno veće Haškog tribunala, kojeg je nasledio Mehanizam, pogrešno zaključilo da je on kriv.
Takođe su tražili da žalbeno veće odbije žalbu tužilaštva i potvrdi deo presude kojom je Mladić oslobođen od optužni za genocid u šest bosanskih opština.
Sa druge štrane, tužilaštvo je zatražilo da se Mladić proglasi krivim i po pomenutoj tački optužnice, odnosno za genocid nad muslimanima u opštinama Foča, Kotor Varo, Ključ, Prijedor, Sanski Most i Vlasenica 1992. godine.
“Tražimo od vas da preinačite oslobađajući deo presude i zaključite da je Mladić kriv za genocid u šest bosanskih opština, jer je pretresno veće pogrešno zaključilo da nije, porešno primenjujući ‘kriterijum znatnosti”, rekla je pored ostalog predstavnica tužilaštva, koje je takođe osporavalo žalbene navode Mladićeve odbrane.
Ona je takođe rekla da su Mladić i tadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić u udruženom zločinačkom poduhvatu imali cilj da eliminišu muslimane sa određenih teritorija, progonima, prinudnim isljenjem, ubijanjem…
Žalbeno veće može prvostepenu presudu da potvrdi u celosti, da je u nekom delu preinači ili da je ukine i naloži novo suđenje.
Pretresno veće ustanovilo da je od 12. maja 1992. do 30. novembra 1995. Mladić učestvovao u udruženom zločinackom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana (Bošnjaka) i bosanskih Hrvata sa teritorije gde su živeli bosanski Srbi u Bosni i Hercegovini (BiH) progonom, istrebljenjem, ubistvima, nečovečnim delima i deportacijom.
Osuđen je i jer je, kako smatraju sudije Haškog tribunala, između 12. maja 1992. i novembra 1995. godine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem širenja terora među civilima u Sarajevu kampanjom snajperskog gađanja i granatiranja.
Takođe, jer je neposredno pre 11. jula 1995. do najmanje oktobra 1995. godine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem eliminacije bosanskih Muslimana u Srebrenici ubijanjem muškaraca i dečaka i prisilnim uklanjanjem žena, male dece, kao i nekih starijih muškaraca.
Od 25. maja 1995. do otprilike 24. juna 1995, Mladić je prema ovoj presudi učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da uzme za taoce osoblje Ujedinjenih nacija raspoređeno u BiH i pritvori ih na strateškim vojnim lokacijama kako bi sprečio vazdušne napade NATO-a na vojne ciljeve bosanskih Srba.
Optužnica protiv Mladića podignuta je 24. jula 1995. godine.
Nakon što je bio na slobodi, a kasnije se i skrivao ukupno 16 godina, uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011, a 31. maja 2011. godine je izručen Haškom tribunalu. (Tanjug)
