Naučiti kretanje i orijentaciju uz pomoć belog štapa nije nimalo jednostavno slepim osobama, naročito ukoliko su pred štapom prepreke koje neretko predstavljaju opasnost za onekoji se kreću uz pomoć ovog pomagala.
Za korišćenje belog štapa od neprocenjive pomoći su taktilne staze, odnosno staze vodilje i konfliktne staze koje su zakonom standardizovane, a koje u našem gradu, međutim, nisu u funkciji i na mestima na kojima su one postavljene.
“Ono što je divno je što naš grad prepoznaje potrebu univerzalni dizajn, znači, da grad bude pristupačan svima, pa tako i slepim i slabovidim licima, ali puno ima grešaka na tim stazama i vrlo često te staze nisu bezbedne”, rekla je Snežana Nikolić, tiflolog.
Još jedan otežavajući faktor je, prema njenim rečima, nebezbedna pešačka zona u kojoj ima mnogo biciklista i kafića čije bi bašte mogle biti ograđene punom ogradom u koju beli štap ne bi mogao da upadne ili bi, kako je istakla, trebala da postoji dobro urađena taktilna staza kojom će slepi moći da se kreću bezbedno.
“U suprotnom, ako je nema, onda je linija vodilja i kretanju slepog lica treba da bude bezbedna, u ovom slučaju to su zidovi zgrada. Ali, kad vi idete duž zida i naiđete na baštu gde se upetljate u tu baštu, vi se dezorijentišete i ne znate više gde trebate da idete”, nabela je Nikolić.
Ona je istakla da će, kada sredina bude bezbednija, na ulicama biti i više slepih i slabovidih sugrađana koji su takođe ravnopravni stanovnici našeg grada.
