Predlog ministarke Grujičić: Kovid bolnica na Mišeluku da postane centar za palijativnu negu

U narednih mesec dana trebalo bi da bude promenjena namena tri kovid bolnice - u Batajnici, Kruševcu i na Mišeluku u Novom Sadu.

0
15

Još uvek je otvoreno pitanje ko će se dalje lečiti u ta tri objekta. Ministarka zdravlja Danica Grujičić smatra da bi te bolnice trebalo da služe za palijativnu negu jer je to nerešena oblast u srpskom zdravstvu, piše Euronews Srbija.

Brigu o umirućim pacijentima, za koje medicina ne može više ništa da uradi, obično preuzima porodica, jer u bolnicama nema mesta. 

Samo od karcinoma na godišnjem nivou oboli oko 40.000 ljudi, a umre oko 21.000. U poslednjoj fazi bolesti pacijenta obično bolnice otpuštaju, jer njima ostaje samo palijativna nega.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić za Euronews Srbija kaže da će tražiti da u tri kovid bolnice budu jedinice za palijativnu negu, ali da odluku o tome donosi Vlada Srbije.

“Kao što znamo mnogi ljudi su u mukama u svojim kućama, ne dobijaju adekvatnu terapiju”, navela je Grujičić.

Palijativno lečenje podrazumeva brigu za pacijente koji su suočeni sa neizlečivim bolestima, ali i onima kojima je potreban duži oporavak.

Palijacija nisu samo umirući pacijenti, to su pacijenti koji se posle teških saobraćajnih nesreća oporavljaju u Urgentnom centru po tri meseca. Nema razloga da pacijent boravi u Urgentnom centru više od 10 dana, toga nema nigde u svetu. I upravo tako treba prekomponovati te bolnice, da se tu leče i pacijenti koji ne mogu da idu kući iz Urgentnog jer im je potrebno jos malo da stanu na noge. Tako ja vidim Batajnicu, Kruševac, Mišeluk”, navela je Grujičić.

Vera Madžgalj direktorka Belhospis centra, koji se bavi palijativnom negom, kaže da veliki broj stanovnika Srbije ima potrebu za palijativnim zbrinjavanjem. Ona navodi da Srbija nema dovoljno obučen kadar za palijativnu negu, zbog čega je, kaže, bitno raditi na obuci lekara, medicinskih radnika i negovatelja. 

Podseća da palijativna nega nije neophodna samo bolesnim starijim osobama, već i deci i mladima. Osim palijativnih jedinica smatra da bi u Srbiji trebalo uvesti i hospise, kuće u kojima se obavlja palijativno zbrinjavanje, a koje ne liče na bolnice.

Strategija o palijativnom zbrinjavanju, koja je usvojena još 2009. godine, predvidela je da se problem umirućih pacijenata reši otvaranjem posebnih jedinica za palijativno zbrinjavanje u okviru opštih bolnica. Sve je ostalo mrtvo slovo na papiru, a palijativne jedinice otvorile su samo pojedine bolnice. Strategijom je planirano da takve jedinice budu u 25 okruga, sa ukupno 300 postelja. Prva faza trebala je da bude završena do 2013. godine i da zdravstveni sistem ima 140 postelja palijativne nege, a da se do 2015. godine otvori još 160 postelja. 

Predviđeno je da u ovakvim jedinicama pacijenti borave najduže 15 dana da bi se porodica odmorila, ali da to može da se ponovi više puta godišnje.

Odluka Ministarstva zdravlja o zatvaranju kovid bolnica dolazi u vreme kada od kovida dnevno, u proseku, oboli do 300 ljudi

(Euronews Srbija, 021.rs)

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.