Pravila Pravilnika o hrani

VIDEO K9: Neke od najčešćih zamerki potrošača u Srbiji odnose se na nečitke i nejasne deklaracije na proizvodima, naročito hrani, koje su uzrok neprijatnih situacija i nezodovoljstva kupaca. Ovo bi trebao da promeni Izmenjeni Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane ukoliko njegova primena bude adekvatno nadzirana, a prekršioci sankcionisani, rekla je doktorka Veselina Pelagić u emisiji Otvoreni ekran.

0
394

Izmenjeni Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane na snazi je od 15. juna doneo je nove odredbe koje bi trebalo da potrošačima u Srbiji omoguće da tačno znaju kakvu hranu kupuju ili jedu u restoranima, odakle je ta hrana poreklom, ali i koje odgovoran za nepoštovanje tih propisa.

Pravilnik, prema rečima dr Pelagić, ima i jednu završnu zakonsku odredbu.

“Danom početka primene ovog pravilnika prestaju da važe prethodni pravilnici o deklarisanju i ovaj pravilnik je već stupio na snagu 15. juna. Hrana upakovana u ambalaži koja je deklarisana, odnosno označena do dana početka primene ovog Pravilnika, a koja ne ispunjava uslove ovim Pravilnikom, može se staviti u promet do isteka roka trajanja i sa najkasnijim datumom 31-og”, pojasnila je dr Pelagić.

Ovaj Pravilnik je podzakonski element Zakona o bezbednosti hrane i potrošačima pruža mogućnost poštenog informisanja o hrani koju kupuje, što praktično znači da na deklaraciji proizvoda mora biti označena priroda hrane, njen identitet, svojstvo, sastav, količina, trajnost, zemlje i mesto porekla i način proizvodnje.

“I naravno, informacija o hrani mora da bude tačna, jasna, lako razumljiva i čitljiva, pa Pravilnik ovde predviđa i neku formu jednog takvog označavanja”, rekla je dr Pelagić.

Pravilnik je, istakla je Peolagić, skoro potpuno usklađen sa Direktivom o obeležavanju, označavanju i deklarisanju u EU iz 2014. godine, a koja propisuje i obavezno obeležavanje alergena, inovacionih proizvoda, biljno ili životinjsko poreklo masti, obeležavanje proizvoda u rinfuzi, kao i niz drugih elemenata.

“Na našim pijacama u Novom Sadu postoje delovi sa vitrinama koje su po određenim podzaonskim aktima pripremljene za takvu robu. Međutim, pitala sam zašto su ti suhomesnati proizvodi, koji mogu biti i polutrajni, deklaracije su bile umazane, pitala sam da mi pokažu dokumentaciju na tu grupnu i samo što nisam bila, onako, grubo odbijena. Zatim sam zvala sve tri inspekcije i ni jedna od njih mi tada, tog momenta pre par meseci, nije mogla dati odgovor ko je nadležan”, navela je dr Pelagić.

Da bi primena ovog Pravilnika bila uspešna u praksi, zaključila je Pelagić, ona mora da bude transparentna, što znači da podaci do kojih se dođe monitoringom i nadzorom, uključujući i dokazane prevare neke kompanije, budu dostupni potrošačima.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.