Prajd za ljudska prava

VIDEO K9: "Prajd kao alat za osvajanje ljudskih prava" je naziv panel diskusije održane u petak u okviru manifestacije "Naš prajd" koju, drugu godinu za redom, u Novom Sadu organizuje Neformalna grupa Panonska platforma za ljudska prava.

639

Prajd je jedan od alata za osvajanje poštovanja ljudskih prava svih ugroženih grupa koje žive na određenoj teritoriji i potrebno je ponovo staviti u fokus politički i aktivistički cilj koji prajd događaji sa sobom nose, čulo se na ovoj panel diskusiji održanoj u okviru manifestacije “Naš prajd”.

“Želimo da pokažemo ljudima da je prajd, kao ponos, nešto što je zajedničko za sve nas. I taj ponos se ne deli na osnovu pripadnosti bilo koje grupe, svako od nas je individua za sebe, ali kao individua je pripadnik ili pripadnica raznih identiteta i zbog toga je vrlo važno poštovati sve te identitete i na taj način, ustvari, govorimo o tome da u Novom Sadu i Vojvodini treba više govoriti o prajdu kao alatu za postizanje očuvanja ljudskih prava”, rekao je Filip Kocevski, predstavnik Grupe “Izađi”. 

Suština prajda je ukazivanje javnosti na postojanje manjinskih i ugroženih grupa i prikazivanje diskriminacije i nasilja koje je sveprisutno nad tim grupama, naveo je Kocevski i dodao da je istraživanje pokazalo da su najugroženiji u tom smislu LGBT populacija i Romi.

Zakoni koji štite ove grupe od diskriminacije postoje, ali se njegovi mehanizmi, kako je rekao, ne primenjuju u praksi.

“U krivičnom zakoniku postoji član 54a koji govori o zločinima iz mržnje na osnovu stavrne ili pretpostavljene seksualne orijentacije, rodnog identiteta, pripadnosti nekoj određenoj manjinskoj grupi, etničkoj zajednici i slično, i do danas, od 2013. godine, ni jedan slučaj nasilja koji se desio nije dobio optužnicu na kraju i presudu na osnovu člana 54a i to je nešto gde je najveći fokus, ustvari, usmeren upravo ka tom članu”, kaže Kocevski. 

Osim predstavnika novosadskog Našeg prajda, iskustva iz svojih sredina podelili su i predstavnici Niške nedelje ponosa i Beogradskog prajda, koji su u glavnom gradu Srbije, od krvoprolića na ulicama na prvom prajdu 2001. i slične situacije 2010. godine, postigli veliki napredak.

“Danas imamo prajd koji je relativno bezbedan, iako imamo veliki broj policije koja nas štiti. Mislim da je najveći napredak upravo u zajednici, u ljudima koji su ohrabreni sada da izađu i da se javno autuju. Sve manje ljudi ima strah da kaže svoje seksualno opredeljenje. Takođe se dosta stvari desilo u smislu prisutnosti osoba iz LGBT zajednice u medijima, kao i u samom društvu, što smatramo jednim od najvećih napredaka”, navodi Marko Mihailović, iz Organizacionog odbora Beograd prajda. 

O poštovanju ljudskih prava nije dovoljno govoriti samo u glavnom gradu, jer manjinske i ugrožene grupe sa svim svojim problemima postoje i van granica Beograda, te je stoga, kako je navedeno, važna i decentralizacija prajda, kako bi se u rešavanje tih problema aktivno uključili građani iz svih delova naše zemlje.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.