Na oglednom polju Odeljenja za povrtarstvo novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo učesnicima radionice „Uzgoj povrća u inovativnom plasteniku“ predstavljen je inovativni plastenik napravljen u sklopu realizacije projekta pod nazivom “Inovacija poljoprivrede za obezbeđivanje rasta zapošljavanja u prekograničnom regionu – AGRINNO”.
Projekat je sufinansiran sredstvima iz Interreg-IPA Programa prekogranične saradnje sa susednom Mađarskom, a partnere čine Fond za evropske poslove i Čongradska županija.
“Sva tri plastenika su napravljena u Vojvodini. Sa Mađarske strane će se razvijati radionica, radićemo preko 10 meseci seminare na temu kako se obrađuju proizvodi i kako će dospeti na tržište i kod nas će se održati zatvarajuća konferencija”, rekla je Monika Janković ispred Čongradske županije.
Ukupana vrednost projekta je oko 325.000 evra, a njegov nosilac sa srpske strane je, po prvi put, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Cilj mu je, kako je istaknuto, da omogući mladim i nezaposlenim u seoskim sredinama da unaprede svoju proizvodnju i proizvodne kapacitete u oblasti povrtarstva uz korišćenje najnovije opreme i tehnologije.
“Da u što većoj meri privučemo bespovratna finansijska sredstva iz fondova EU, jer od ovih 325.000 eura, 85 posto jesu bespovratna sredstva od strane Evropske unije. Treba napomenuti da pored ovog plastenika na Institu tokom projekta će se nabaviti i realizovati još tri plastenika, jer su naši partneri takođe srednje poljoprivredne škole u Futogu, Vršcu i Rumi”, naveo je dr Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.
Trenutno su u ovom savremenom plasteniku zelena salata, spanać, rotkvice i grašak, kulture koje u ovim mesecima mogu uspešno da se gaje jer ne zahtevaju visoke temperature, a tokom leta u njemu će biti posađene toploljubive kulture.
“Slobodno mogu reći da je plastenik za mlade ljude. Zašto? Zato što se svi klimatski uslovi koji se nalaze u plasteniku mogu kontrolisati preko mobilnog telefona. Postoji aplikacija koju onidobijaju uz mobilni telefon i sa jednog većeg rastojanja, sa bilo kojeg dela planete mogu kontrolisati uslove gajenja u plastenicima, od puštanja vode, sistema kap po kap ili orošavanje, do kontrole klimatskih uslova, do vetra koji je oko plastenika”, istakao je dr Janko Červenski sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Naredni korak u sprovođenju ovog projekta je edukacija. U saradnji sa Naučnim institutom za ratarstvo i povrtarstvo Sejkretarijat za poljoprivredu započeće seriju seminara posvećenih proizvodnji u plastenicima, kako bi taj vid savremene proizvodnje našao brzu primenu kod proizvođača.
