Povratak tradicionalnim mahunarkama

VIDEO K9: Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu organizator je dva veoma značajna skupa koja okupljaju preko tri stotine istraživača iz cele Evrope. Na prvom, koji je u toku i bavi se leguminozama, odnosno mahunarkama, biće predstavljeni rezultati koji su postignuti tokom četvorogodišnjeg istraživanja.

0
895

Završna konferencija FP7 projekata LEGATO i EUROLEGUMES posvećena je zrnenim mahunarkama i kroz šest sesija bavi se temama poput genetike i oplemenjivanja, tolerantnosti biljaka prema biotičkom stresu, poboljšanju kvaliteta leguminoza, uticajem klimatskih promena.

Rezultati istraživanja u poslednje četiri godine tema su ovog skupa koji je, kako je istaknuto, od velike važnosti za evropsku i nauku u Srbiji.

“Ono štoje takođe veoma važno je što smo po prvi put okupili naučne radnike iz preko 20 zemalja, a preko 300 istraživača sa celog evropskog prostora, mada su dominantno prisutne kolege iz Portugala, Španije, Italije, Francuske”, rekla je dr Sanja Vasiljević, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Vasiljević je istakla da je ovo prilika da Srbija modelira neka svoja istraživanja na tradicionalnim leguminozama koje su pomalo zaboravljene.

“Jer smo uglavnom preuzimali, da kažem, dosta modela sa Američkog kontinenta, tako da nam je, praktično, soja sad najvažnija zrnena mahunarka, ali osim soje postoje i neke tradicionalne mahunarke, kao što je pasulj, kao što je bob, koji smo pomalo zaboravili, naut, a opet ne samo da su proteinski nego su i izuzetno i lekovite”, istakla je Vasiljević. 

Srbija treba da sledi put Evropske unije kada je u pitanju povećavanje površina pod leguminozama, ne samo iz razloga da bi se obezbedile veće količine proteinske hrane, nego i iz ekoloških razloga, jer su sve leguminoze, zapravo, male fabrike azota.

“Ubiremo plodove našeg rada. Ono što je važno istaći je eksploatacija leguminoza, odnosno njihovog korišćenja zbog povećanja potražnje i mnogo veće svesti očuvanja životne sredine, koje su aktuelne u svetu. Takođe je bitno iznaći načina da se dođe do jeftinih izvora hrane, da se dođe do raznolikosti u proizvodnji, prilagoditi se novim zahtevima koji se tiču povećanja zabrane upotrebe pesticida i ova istraživanja su upravo usmerena na iznalaženje novih načina proizvodnje kako bismo se uklopili u nove zahteve”, naveo je Ričard Tomson, rukovodilac projekta LEGATO.

“Ističem da je veoma važno što smo se sastali ovde kao svi timovi koji sarađuju na ovom projektu. Takođe je veoma važno razvijati ovu saradnju i povećavati učešće timova iz Republike Srbije u ovakvim projektima i, konačno, veoma je važno uvođenje leguminoza u ljudsku ishranu i povećanje zadovoljstva proizvođača i potrošača ovih leguminoza”, objasnio je Eduardo Rosa, rukovodilac projekta EUROLEGUME iz Portugala. 

Odmah nakon ovog skupa, 29. i 30. septembra na programu je konferencija o drugim ratarskim kulturama.

“Drugi kongres vezan je za fenotipizaciju bilo kojih ratarskih kultura. Tu će se govoriti o uvođenju dronova, kamera, načinima pristupa na poljima. Smatra se, pošto je Novi Sad deo tima od samog početka, da je on dostojan domaćin ove konferencije, koja će se održati jedna za drugom”, naveo je Diego Rubiales, iz Španije. 

Konferencija u Novom Sadu traje do 30. septembra, a u njenom radu učestvuje veliki broj vodećih predavača i istraživača u ovoj naučnoj oblasti, profesora univerziteta, kao i mladih naučnika iz preko 20 evropskih zemalja.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.