Potrošači saobrazno (ne)informisani

VIDEO K9: Istraživanja pokazuju da potrošači u našoj zemlji nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima, što je i razlog da Asocijacija potrošača Srbije od svog osnivanja radi upravo na informisanosti građana o tome, rekla je u emisiji Otvoreni ekran Jovanka Nikolić, pravna savetnica u Asocijaciji.

229

Dobro informisan potrošač ne bi trebalo da dođe u problem da bi bio savetovan, navela je Nikolić.

Iako su se sva udruženja potrošača širom Srbije trudila da daju dobre informacije, one ipak nisu u dovoljnoj meri plasirane, što je potvrdilo i istraživanje koje je sprovedeno u oblasti pružanja komunalnih usluga.

“Pokazalo je da potrošači žele da daju određene informacije kada nastane problem i tada dolaze, obraćaju se samoj organizaciji potrošača, ali kada treba da daju informacije, baš zbog istraživanja, pokazuje se da mnoge termine, poput ugroženog potrošača ili usluge od opšteg ekonomskog interesa, ili uopšte na koji način oni treba da budu informisani u oblasti komunalnih usluga, oni te informacije ne daju baš tačne”, kazala je Nikolić.

U zaštiti prava potrošača veliku ulogu imaju termini sa kojima građani nisu ni upoznati, a koji ih koči upravo u ostvarenju tih svojih prava, kao što je, na primer, pojam saobraznosti, odnosno, nesaobraznosti, koji potiče još iz Zakona o obligacionim odnosima.

“Možda zvuči rogobatno, međutim, on je vrlo dobro objašnjen, Kada kupujemo određenu robu, ona treba da bude takvog kvaliteta da služi svrsi zbog koje je kupljena i nameni. Ukoliko ne služi svrsi, ne može se koristiti. To znači da nije saobrazna. Naš Zakon o zaštiti potošača je dao određeni rok u kome vi, u momentu kada nastane nesaobraznost, možete da zahtevate određena prava. Ali, koja prava? U roku od 6 meseci vi zahtevate nešto što trgovac mora da ispuni, a to je da vam zameni robu, vrati novac i raskida, znači, ugovor, a samo ako vi pristanete na popravku, on sme da popravi i to jednom”, pojasnila je Nikolić.

Nakon tih šest meseci, navela je Nikolić, kupac može da zahteva određena prava, ali prodavac ili pružalac usluge nema obavezu da ih ispunjava tim redom. Problem je, istakla je ona, što se ta nesobraznost mora i dokazati.

“A jedino se može dokazati, ne samo tako što ćete vi tvrditi šta je problem i zbog čega ne možete da nosite, možda, određenu obuću ili koristite uslugu, a kod usluga je vrlo specifična saobraznost. Šta znači kvalitet, na primer, pijaće vode i kako će potrošač dobiti informaciju da koristi saobraznu uslugu, znači, uslugu određenog kvaliteta koju treba da plati ili, ukoliko mu nije distribuirana voda određenog kvaliteta, kako će se to njegovo plaćanje fakturisati, kako će se odbiti od same cene koju on treba da plati, to sve spada u nesaobraznost usluge”, navela je ona.

Ovo pitanje u praksi nije dobro rešeno, zaključila je Nikolić, koja savetuje potrošače da da se u slučaju reklamacije uvek prvo obrate prodavcu, odnosno pružaocu usluge, potom tržišnoj inspekciji, a ako ni to ne donese zadovoljavajuće rešenje, onda nekom od udruženja potrošača koje će ih uputiti u dalju proceduru.

Kompletnu emisiju “Otvoreni ekran” možete pogledati OVDE.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.