Priče o navodnim tunelima prokopanim ispod Dunava u porodici Dević datiraju sa početka prošlog veka.
Prošle godine jedan od njih, arhitekta, kartograf i urbanista Vojislav Dević krenuo je i u novo istraživanje kako bi dokazao da je ova legenda istinita.
“Čuvari legende su porodica Dević koja prenosi tu legendu i to saznanje od Bogojevac Zdenke, to je moja baba-tetka, koja je ispričala priču 1913. godine da je poslednji put bio prolaz ispod Dunava. Jedan lekar je sa svojom suprugom je prolazio ispod Dunava i oni su šljapkali, znači da je onda već popuštao taj prolaz”, rekao Dević.
Svaka tvrđava ima neke svoje tajne, a za Petrovaradinsku kažu da je poznato da je imala najmanje tri tajna tunela – jedan je ovaj o kojem govori legenda, drugi je vodio do manje tvrđave čije ruševine danas postoje pored Rafinerije i treći o kojem je svedočila sugrađanka koje je navodno u tunel ušla u podgrađu Petrovaradinske tvrđave i izašla iz njega kod crkve Svete Marije Snežne.
Deviću pokušava da zainteresuje grad za čitav ovaj projekat, jer su mu potrebna značajna sredstva, kako bi dokazao postojanje tunela ispod Dunava.
“Tunel je morao da postoji, jer je Petrovaradinska tvrđava najveća Austrijska investicija iz druge polovine 18 veka i ona je druga Tvrđava po veličini u Evropi i ona je imala odbranu. Mi se nalazimo na teritoriji starog Brugšanca, znači šanca-male tvrđave na levoj obali koja je branila Tvrđavu sa ove strane i zamislite sada da neko dođe dovde i da nije bilo te Tvrđave mogao je da osvoji mostobran i da odavde postavi topove i da gađa Tvrđavu”, naveo je on.
Prošle godine Dević je plovio Dunavom i sonarom pokušao da pronađe ulaz i izlaz tunela ispod reke. Austrijski inžinjeri su bili vrhunske arhitekte u to vreme i mogli su, smatra on, da naprave takav tunel.
“Mi sad kad budemo napravili 3D modeli tog tuneli i kad napravimo GPS gde se tačno on nalazio imaćemo uslove da tražimo gde su njegovi ulazi i izlazi i onda ćemo to istraživanje ponuditi gradonačelniku Novog Sada i gradskoj upravi za kulturu da finansiraju takvo istraživanje i da onda konačno pronađemo i jedan i drugi ulaz i izlaz, mada znamo da je ulaz bio u kripti”, istakao je Dević.
Danas je, smatra Dević nepoznato kako su zaista izgledali tuneli Petrovaradinske tvrđave pre 1918. godine kada je Austro-ugarska carevina propala i kad je poslednji general verovatno dobio naređenje da zazida sve ulaze i izlaze podzemnih tunela pre nego što napusti ovaj fortifikacijski objekat pred ulazak srpske vojske.
“Dokaz za to su da ispod Tvrđave zvanično postoji 20 kilometara tunela izgrađenih negde i kroz stenu probijenih, a nezvanično, sad po najnovijim istraživanjima jedne nevladine organizacije UGRIPA, možda ih sad ima i 25, 30 kilometara. Vrlo jednostavno, ako je moglo da se izgradi i 30 kilometara tunela u podzemlju, znači da nije bio nikakav problem da se izgradi i jedan tunel dole u glini ispod dna Dunava u dužini od 300,400 metara”, rekao je ovaj arhitekta.
Otkrivanje tajnih tunela Petrovaradinske tvrđave i njihova restauracija, zaključio je Dević, trebalo bi da bude prioritet u istraživanjima na ovom prostoru, zbog velikog istorijskog, a i turističkog značaja koji bi imali za naš grad.
