Pošto je naše smeće?

Odluka Čistoće da angažuje privatno obezbeđenje koje bi čuvalo sadržaj njihovih kontejnera od neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, izazvala je dosta polemike u javnosti. Dok to preduzeće tvrdi da zbog krađe sekundarnih sirovina godišnje gubi milione, sakupljači strahuju od gubitka, mnogima od njih, jedinog izvora prihoda. Recikleri se zalažu za kompromisno rešenje, a na odluci Čistoće trebali bi biti zahvalni jer je skrenula pažnju na problem kojim se oni godinama bave, a država nema sluha da ih reši, rekla je Kristina Cvejanov, predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada u emisiji Otvoreni ekran.

0
464

Novi Sad je jedna od najuspešnijih opština kada se govori o sistemu sakupljanja otpada za reciklažu, rekla je predsednica Srpske asocijacije reciklera, podsetivši da je nadležno javnokomunalno preduzeće sredstavima Zelenog fonda ukinutog 2012. godine obezbedilo moderan reciklažni centar sa sortirnicama na kojima se izdvaja reciklabilni otpad, koji zatim prodaje kompanijama koje se bave reciklažom.

Njihov interes je razumljiv i jasan, navela je ona, ali postoji i druga strana.

“Međutim, sa druge strane, činjenica je da u ovom gradu, ali i u čitavoj Srbiji, od tog posla živi. Ti ljudi su upućeni na privatne otkupne centre kojih ima desetak u Novom Sadu koji otkupljuju različite vrste otpada i oni, osim što kupuju otpad od fizičkih lica, takođe servisiraju, ili preuzimaju, otpad od privatnih firmi, trgovina, ugostiteljskih objekata, jer su po zakonu svi privredni subjekti dužni da svoj otpad pošalju na reciklažu”, rekla je Cvejanov.

Otvaranje brojnih otkupnih stanica pomoglo je privredi u servisiranju reciklažnog otpada za koje nadležno preduzeće nije i moglo da preuzima svakodnevno, a sa druge strane, navela je Cvejanov, dovelo do toga da ljudi koji žive na margini počnu da se bave sakupljanjem kako bi sebi obezbedili egzistenciju.

“Ja polazim od sebe. Ja jeste da imam tri zanata, ali džabe je to ako nemaš posao. Kogga god sam pitao, prošao sam godine. Ali zamisli nekoga, na primer Rome, koji ima samo šest razreda ili četiri razreda, ko će njega da primi. Znači, ne daju nam pošteno to da zaradimo. Za nas je to pošten posao, ne krademo, ne otimamo, znači, to je pošten posao koji radimo, skupljamo te sekundarne sirovine i od toga živimo, naša porodica i našu decu školujemo”, naveo je Zoran Simanić, sakupljač sekundarnih sirovina.

Idealno rešenje ne postoji ni u zemljama koje se mnogo duže bave ovom problematikom, rekla je Cvejanov. Ona je navela svetle, iako ne savršane, primere Kruševca i Pančeva u kojima su komunalna preduzeća uvela sistem otkupa od sakupljača. Stoga je odluka Čistoće došla u poslednji čas, istakla je ona, kako bi se skrenula pažnja javnosti na ovaj problem koji bi država morala početi sistemski da rešava.

“I zato mislim da je važno da, negde, ne samo u Novom Sadu, nego da stavimo za sto sve one koji učestvuju u ovom poslu, komunalna preduzeća, sakupljače, civilne oragnizacije, da vidimo kako može da se premosti problem, da pokušamo da ne primenjujemo represiju, pre nego što smo ljudima ponudili nekakav izbor i nakakvu mogućnost”, kazala je Cvejanov.

U Srbiji, što je malo poznato, navela je Cvejanov, vrlo je razvijena reciklažna industrija, čiji se kapaciteti godišnje mere stotinama hiljada tona. Osam članica Srpske asocijacije reciklera zapošljavaju oko 1000 ljudi, uključujući privatna i javna preduzeća taj broj raste na skoro 10.000, a broj neformalnih sakupljača u Srbiji se procenjuje na 20.000 do 30.000.

U isto vreme, u našoj zemlji se godišnje reciklira ispod 5% otpada, dok je evropski minimum, koji ćemo morati dostići, ukoliko želimo uspešno otvaranje poglavlja 27, 60 procenata.

Kompletnu emisiju “Ovoreni ekran” možete pogledati OVDE.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.