Poslednje orlove krstaše štite volonteri

VIDEO K9: Izmena staništa i krivolov najveći su krivci za nestanak pojedinih vrsta ptica čijom se brojnošću Srbija nekada ponosila. Među njima je i orao krstaš, jedan od simbola srpske heraldike, od kojih je u Srbiji ostao samo jedan par, rekao je u emisiji "Otvoreni ekran" Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

800

Neodmerenim preobražajem prirode, lovom i krivolovom, ali i trovanjem, brojne retke vrste ptica koje su nekada letele nebom iznad nad naše zemlje, danas brojimo u parovima.

Primer je stepski soko koji je sa nekadašnjih par stotina parova pao na 25 jedinki, kažu u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Još je drastičniji primer velike droplje i orla krstaša.

“Kad govorimo o najugroženijim vrstama, definitivno, to je pre svega velika droplja. Mi, nažalost, sada izgleda posedujemo samo ženke bez mužjaka, tako da je ova sezona za njih, praktično, propala, nemamo mladunce po prvi put nakon niza, niza godina. Posedujemo samo jedan jedini par orlova krstaša i to je, zaista, katastrofalno, od nekadašnjih stotina parova koji su krstarili celom Srbijom došli smo na ukupno četiri jedinke – sad imamo jedan par sa dva mladunca koje naši volonteri danonoćno paze”, naveo je  Ružić.

Orao krstaš ili carski orao (Aquila heliaca) nazvan je prema mestu gde su ove ptice nekada svijale svoja gnezda – na stoletnim hrastovima koji su na sebi imali krst i koji su od strane našeg naroda smatrani za svetinju. Zaštita, ne samo ove vrste, naveo je Ružić, jeste naša obaveza i prema precima i prema potomcima. A ptica koja je među simbolima srpskog grba, danas je u Srbiji, izgleda, svetinja samo volonterima koji se bore za njeno potomstvo.

“To je orao koji se, nažalost, moram tako da kažem, nalazi na grbu ove države. Mi smo tu heraldiku preuzeli od Vizantije, odnosno, od Rimskog carstva, rimske legije su nosile orla krstaša na svojim zastavama kada su polazile u pohode. To je ptica koja je neverovatno veličanstvena, to je nešto što mi gubimo iz dana u dan, a da toga nismo svesni”, rekao je  Ružić.

Srbija je potpisnica brojnih deklaracija i sporazuma u oblasti zaštite ptica i ugroženih vrsta, te postoji odgovornost koja je i zakonom jasno hijerarhijski definisana, od nadležnog ministarstva, do tužilaštva. Sprovođenje zakona u praksi, međutim, ne daje očekivane rezultate, naročito ako je u pitanju trovanje ptica.

“Mi smo od, negde, 2007, 2008. godine do danas izgubili preko 70 orlova belorepana. To je najveći pravi orao koji živi u Evropi, oni bukvalno nekada padaju kao mačem posečeni. Imali smo slučajeva gde je bilo otrovano po 6,7,8 jedinki na jednom mestu, posebno u zapadnoj Bačkoj i to je, zaista, veliki problem. Ne znam da li to kamera može da snimi, ali ja sada crvenim zato što niko nikada nije pronađen ili kažnjen. Naše društvo vodi jednu veliku bazu podataka, odnosno, svih slučajeva nelegalnog stradanja ptica na području kompletne Srbije i to u periodu od 2000. godine do danas. Posedujemo bazu sa gotovo 2000 takvih slučajeva, bilo da je u pitanju krivolov, nelegalno hvatanje ptica, trovanje i tako dalje, ali vrlo malo takvih slučajeva završi na sudu”, kazao je  Ružić.

Postoje svetli primeri u povećanju brojnosti ugroženih vrsta, kao u slučajevima modrovana, beloglavog supa ili nekih močvarica, napomenuo je Ružić, ali zabrinjava to što loših primera ima sve više. Svi smo obavezni, zaključio je Ružić, da zaštitimo ptice, jer je njihova uloga u prirodnom lancu nezamenjiva, a njihov eventualni nestanak osetiće se i u ekonomskom, ekološkom i svakom drugom smislu.

Kompletnu emisiju “Otvoreni ekran”, možete pogledati OVDE.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.