Završena je žetva pšenice čiju su vegetaciju i ove godine pratili nestabilni vremenski uslovi.
To se odrazilo i na neujednačene prinose koji se kreću od 5 – 6 tona po hektaru, pa do vrhunskih od preko 11 tona po hektaru u pojedinim krajevima, kažu na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
U Vojvodini je, prema zvaničnim podacima, ove godine pšenica bila posejana na oko 600 hiljada hektara, a cena je malo bolja u odnosu na prošlu godinu, navodi dr Vladimir Aćin sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ali dodaje da zbog poskupljenja goriva, đubriva i ostalog repromaterijala poljoprivrednici neće mnogo više zaraditi u odnosu na 2020, već će, kad sve saberu i oduzmu, biti na, kako kaže, pozitivnoj nuli.
Aćin podseća da je paljenje žetvenih ostataka opasno i zabranjeno zakonom, a sem toga, objašnjava on, s obzirom da stajnjaka skoro i nema, ovo je jedina organska materija koja se zaorava i vraća u zemljište, te ga hrani i obogaćuje.
On dodaje i da je pšenica dobar predusev za svaki usev osim samu za sebe, što proizvođačima ostavlja širok izbor ako razmišljaju šta da poseju u plodoredu posle ove žitarice.
