Lečenje od bolesti zavisnosti u našem društvu bi moglo imati i humaniji pristup, što bi svakako dalo i bolje rezultate, smatraju u Udruženju “Prevent”.
U tom smislu je i akcija “Podrži. Ne kažnjavaj”, koju su u ponedeljak promovisali u kampusu Univerziteta u Novom Sadu, imala poruku da je potrebno veću pažnju posvetiti bolesti zavisnosti i baviti se time, ali ne samo kroz kaznenu politiku i restriktivne mere.
“Nego treba i pomoći ovim ljudima, pružiti im psihološku, socijalnu podršku, podršku u tretmanu, ali i sprovoditi programe smanjenja štetnosti koje naše udruženje i sprovodi. To je i razlog što smo se pre tri godine priključili ovoj svetskoj kampanji. Tokom ove godine, odnosno u ponedeljak, praktično, uključilo se oko 150 gradova širom sveta, tako da Novi Sad nije bio izuzetak”, rekao je Đurasović.
Srbija u ovom trenutku nije na visokom nivou u odnosu na svetske standarde, kada je u pitanju takva vrsta pomoći u borbi protiv bolesti zavisnosti, čemu je umnogome doprinele sankcije i ratne i poratne godine, naveo je Đurasović.
“Druge zemlje u okruženju su mnogo intenzivnije radile na ovim programima i može se reći da su naprednije u odnosu na našu državu. U to vreme bilo je i mnogo većih problema sa pitanjem bolesti zavisnosti, pa i mnogo veći broj kriminala, smrti od droge,počinjanja sa heroinom. Sada je to dosta umerenije. Postoje brojni programi, kako za tretman i za lečenje, tako i za resocijalizaciju, za supstitucionu terapiju, znači, održavanje metadonom, suboksonom i slično”, naveo je on.
Tokom prethodnih godina ostvaren je izvestan napredak, ali još uvek nije uspostavljeno neko trajnije, sistemsko rešenje na državnom nivou, ocenio je Đurasović, uprkos tome što Srbija ima Nacionalnu strategiju za droge, kao i Kancelariju za borbu protiv droga, koje su, međutim, tek u povoju i bez adekvatnog finansiranja.
Bolesti zavisnosti, kako je istakao, moraju se tretirati kao bilo koje duge bolesti.
“Kada neka osoba počne da koristi heroin, ona ga prvih nekoliko puta, do nekoliko meseci, koristi zato što to želi. Kasnije stekne zavisnost, organizam stekne toleranciju na tu supstancu do te mere da ne može da živi bez te supstance. E, tada, praktično, supstanca uzima čoveka, a ne obratno i svakim danom pronalazi novu dozu da ne bi došlo do krize, da ne bi došlo do apstinencijalnog sindroma, da ne bi bilo drhtavice, bolova i tako dalje. Zato treba ovo posmatrati kao svaku drugu bolest i naći se u nevolji ljudima koji koriste, pomoći im da načine izbor koji je najbolji za njih”, naveo je Đurasović.
Društvo bi, prema tome, moralo da ima ravnopravan pristup ovoj populaciji, zaključio je Đurasović, kao što ima prema svima koji su oboleli od bilo koje druge bolesti.
Kompletnu emisiju “Otvoreni ekran” možete pogledati OVDE.
