Politički obračuni kroz noviju srpsku istoriju

VIDEO K9: Poslednja dva veka u istoriji Srbije obeležilo je nasilje u političkom životu, počev od ubistva Karađorđa, pa sve do poslednjeg ubistva premijera početkom 21. veka. Zbog tako duge tradicije političkih previranja i nasilja, u Srbiji se nije izgradila kultura dijaloga, zbog čega je naš narodi sklon podelama i etiketiranju, smatra istoričar Srđan Cvetković.

649

Ako posmatramo našu noviju istoriju, od ubistva Karađorđa pre dve stotine godine, do danas trajala je epoha političkih progona, represija i ubistava političkih neistomišljenika.

“Prosto rečeno, mi od Karađorđa ako posmatramo pa sve do početka 21. veka, ubistva Đinđića, mi kada posmatramo naše vladare, vi nemate nekog znatnijeg vladara a da nije ubijen poput Karađorđa, Mihajla, Kralja Aleksandra prvog i drugog, ili da nije bio osuđivan, recimo Tito je bio u zatvoru, Milošević je bio u zatvoru, ili da nije izložen nekoj vrsti progona, emigracije i tako dalje ili da nije pokušan na njega atentat, kao recimo na kralja Milana tri puta”, navodi istoričar. 

Ovakava istorija utiče i na današnji život građana Srbije, koji su skloni podelama i etiketiranju, smatra Cvetković, objašnjavajući da mi ni danas ne možemo da civilizovano podnesemo postojanje drugačijeg mišljenja, kritiku, dodajući da nemamo izgarđenu kulturu dijaloga.

Ta kultura ne postoji još od uvođenja parlamentarizma u Srbiji u 19 veku , tvrdi istoričar.

“Kada su nastale prve partije, stranke, onda se vodio rat između ondašnjih naprednjaka i radikala. I u to prvo vreme su pak naprednjaci koristili prinudu, silu, manipulaciju, policiju, korupciju, i sve što vlasti koriste, s druge strane radikali su išli na populizam, na protivljenje uvođenju školstva, uvođenju pruga, uopšte modernizaciji države, jer su smatrali da država treba da bude narodna i da ne treba da se deca daju u školu, da se služi vojska. Uglavnom  kada su oni pobedili došlo je do prvog velikog, oni su to nazvali, “narodnog odisaja”, to su bili prvi veliki progoni masovni, i prilično brutalni”, kaže on. 

Brutalni obračuni sa neistomišljenicima obeležili su našu istoriju, pa čak i noviju, tačnije skoro čitav 20. vek obeležili su upravo ovakvi događaji. Često su takve odluke bile grubo kršenje ljudskih prava, ističe Cvetković.

“To vreme je teško razumeti iz današnjeg rakursa. To je vreme po brutalnosti, po metodama, po broju političkih ubistava po broju osuda po broju ljudi koji su bili po logorima i zatvorima a da nisu ni osuđeni, najgore. 2/3 golotočana, ili 1/4 seljaka, kulaka, bili su na robiji po nekoliko meseci pa i godina bez ikakvog papira, to je danas nezamislivo, da nema presude. Oni su govorili ‘Otišli su administrativnom odlukom na prevaspitavanje u preduzeće Mermer – kolkvijalan naziv za kamenolom na Golom otoku, tj logor za političke neistomišljenike”, kaže istoričar. 

Situaicja je danas daleko bolja zahvoljujući razvoju demokratije, ali obračuni sa neistomišljenicima i dalje su aktuelni, ali na jedan drugačiji način – nepostojanjem dijaloga, javnih diskusija u medijskoj sferi suprodstavljanjem argumenata, otvaranjem
pojednih pitanja, što bi kako je zaključio Cvetković, da postoji svakako doprinelo otkrivanju novih potencijala, ideja i inovacija.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.