Podrška, kontinuitet i kvalitet usluga osobama sa autizmom

VIDEO K9: Početkom ovog meseca beogradsko udruženje Autizam - pravo na život, uputilo je pet otvorenih pisama gradskim i državnim institucijama i najavilo početak šestomesečne kampanje kako bi osobama sa autizmom omogućili medicinsku, obrazovnu i socijalnu podršku. Ovi problemi muče roditelje dece sa autizmom ne samo u Beogradu, već i u ostalim gradovima naše zemlja.

386

Specifičan položaj dece sa autizmom u našoj zemlji godinama unazad se ne menja, uprkos brojnim problemima na koja ukazuju udruženja roditelja i društava za podršku ovoj deci.

Određeni pomaci prisutni su u obrazovanju, ali ne u meri u kojoj je to neophodno, smatraju u Društvu za podršku dece sa autizmom.

“Počela je da se sprovodi inkluzija i mnogo dece je uključeno u redovne vršnjačke grupe sa takozvanom neurotipinom populacijom tipa vrtića, osnovnih škola, došli smo do toga da sad imamo popriličan broj dece uključen u srednje škole, ono što je jedan od gorućih problema je, barem što se obrazovanja tiče, šta posle srednje škole”,  rekla je Mara Bošnjak iz Društva za podršku dece sa autizmom.

Bez obzira na stepen njihove funkcionalnosti, osobama sa autizmom potreban je neprekidan nadzor, u čemu je potrebno angažovanje porodice, ali i društva.

Formiranje medicinskih soba, poput one otvorene u Novom sadu, doprinose rešavanju dela zdravstvenih problema, ali to, takođe, nije dovoljno.

“Jako puno dece nemaju ni dijagnozu, što znači da ne možete biti ni evidentirani, tako da mislim da bi prvo to trebalo da se odradi, da se usaglase zakoni, zakonska akta i na kraju krajeva da se oni uredno i redovno sprovode na svim nivoim i republičkom na nivou pokrajine pa tako na nivou lokalne samouprave”, istakla je Bošnjak.

Simptomi autizma javljaju se u prve tri godine života, ali prema iskustvima u Srbiji, deca dobijaju dijagnozu tek oko šeste ili sedme godine. Novi Sad, kao u ostalom ni ostali gradovi u Srbiji, nemaju dijagnostičke centre za autizam

“U okviru Dečje psihijatrije u Novom sadu postoji odelenje i psihijatri koji pružaju podršku i koji rade na tome da se takvo stanje otkrije i prati, ali to nije ni blizu onome što je potrebno, pogotovo ako govorimo o činjenici da je danas, ti podaci nisu tačni, ali recimo da je negde na između 58 i 68 novorođene dece, jedno dete sa autizmom”, kazala je Bošnjak. 

To je, prema njenim rečima, u direktnoj vezi sa nedostatkom nacionalnog registra osoba sa autizmom, zbog čega se broj osoba sa autizmom svodi samo na procene.

Tako prema procenama zvaničnih institucija u Srbiji ima oko 2.500 autističnih, dok udruženja roditelja dece sa autizmom smatraju sda ih ima oko 70.000.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.