Plastika je spasila drveće

VIDEO K9: Danas je u Novom Sadu počela, sada već tradicionalna, 21. po redu međunarodna, naučna, Eko-konferencija u organizaciji Ekološkog pokreta Novoga Sada. Svake druge godine tema konferencije jeste zaštita životne sredine gradova i prigradskih naselja, a upravo ovo jeste bila tema i naše emisije Otvoreni ekran.

527

Jedan od većih problema naseljenih mesta, ali i sadašnjice jeste pitanje proizvodnje, korišćenja, separacije, odlaganja i reciklaže plastike.

Iako se ona smatra jednim od najvećih zagađivača koji se stotinama godina razlaže, a psole sebe u zemljištu ostavlja štetne materije. Međutim ima i onih koji smatraju
drugačije.

Široka upoterba različitih vrsta plastike počela je sredinom 20. veka. Ona se pokazala kao veoma dobar materijal, koji je u mnogome zamenio materijale koji su se do tada korisnili poput drveta, metala, kamena.

Poslednjih decenija i godina toliko je ušla u široku upotrebu da neki od pronalazaka savremenog doba ne bi mogli ni da funkcionišu bez plastike poput struje, mobilnih telefona, bele tehnike i slično.

“Onog momenta kada su počele da se koriste te plastične vrećice, ozloglašene, ne korste se više papirne. Ne seče se šuma, jer da bi jednu tonu plastičnih vreća zamenili tonom vrećica od papira, treba saseći pet tona drveta, šume. Pri tome se ubiju i pčela i zec i lisica i sve životinje koje od tog drveta imaju korist. Prema tome, plastične kese su spasioci šuma. Ja volim da se našalim kad vidim kesu na drvetu da ta kesa zaslužuje da bude na tom drvetu, da bude drvo okićeno njome, jer ta kesa je spasla to drvo”, objašnjava dr Dragoslav Stoiljković, profesor Tehnološkog fakulteta u penziji.

U komunalnom otpadu plastike ima sa svega pet do 6 procena posmatrano po težini, ali ona je lagana, te neretko i kabasta, lako uočljiva, zbog čega je često na udaru javnosti, jer se stiče utisak da je ima mnogo više, nego što to zaista jeste.

Ali da bi se zaista nešto pokazalo kao ekološki opravdano ili ne, potrebno je dobro istražiti i ispitati čitav vek jedne materije.

“Međutim ako želimo da ocenimo ekološku podobnost nekog materijala i da ga poredimo sa nekim drugim materijalom, mi moramo da sagledamo ceo životni ciklus tog materijala: kako se dobija sirovina, kako se prerađuje neki materijal, kako se od tog materijala pravi neki proizvod, kakav je postupak koršćenja tog proizvoda, na kraju šta biva sa odbačenim materijalom i kakve su njegove mogućnosti recikliranja. Moraju svi ti aspekti da se sagledaju i onda se tek može praviti ocena da li je taj materijal bolji, ili je ovaj drugi lošiji. I to se sad uveliko tako i radi u svetu. I kod nas. I onda se recimo pokaže da je u ekološkom pogledu plastična boca kud i kamo ekološki opravdanija od staklene boce. Staklena je zdravija, ali je plastična opravdanija. Ili da su te plastične kese daleko opravdanije od papirnih. Jer pazite, papirna kesa se raspadne i sav otrov koji se u njemu nalaze odlaze u zemlju i vodotokove. I od plastike ide, ali laganije”, objašnjava profesor. 

 

Plastika jeste poroblem sadašnjice, zbog široke upotrebe, ali bi mogla biti manji problem ukoliko bi se više reciklirala ili kada bi se pojedinim merama smanjila njena upotreba.

“Dosta se reciklira, samo može mnogo više. Drugi problem je taj što reciklaža tog otpada, odnosno separacija nije izvedena u domaćinstvu, nego se to radi u deponijama. Tako da je to skuplja varijanta reciklaže, o tome se radi. I nekvalitetnija. Ali reciklaže ima, sve se reciklira”, navodi profesor Stoiljković.

Recikalža plastike, pa i drugih materijala je isplativa, samo u slučaju većih gradova, ali ne i manjih opština.

Profesor Stoiljković svakako smatra da bi bilo neophodno uvesti primarnu separaciju otpada, koja podrazumeva odvajanje otpada u domaćinstvu, te onda odvoženje već razdovjenih materijala do reciklažnih centara koji prerađuju plastiku, ili plastiku kao sirovinu izvoze.

 

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.