Svetska zdravstvena organizacija je pešačenje uvrstila u jedan od najzdravijih vidova rekreacije, ističu i u novosadskom planinarskom društvu.
Šetnja je, kako kažu, zdrava i korisna za ljudski organizam, prilikom koje mogućnost povrede gotovo da i ne postoji.
“Ono propisuje u toku nedelje tri puta po nekih pola sata ili 45 minuta, ako govorimo o vremenskom intervalu, a ako ćemo da govorimo u nekim metrima, to je od prilike 3 kilometra lagane šetnje, to bi trebalo da podrazumeva nekih 4 do 5 kilometara na sat”, rekao je Nedeljko Rodić, predsednik ovog planinarskog društva.
Pešačenje, bilo u prirodi ili na traci, zdravije je od bilo kog drugog vida rekreacije, smatra Rodić, pa i od trčanja jer manje oštećuje koštano-zglobni sistem.
“Hodanje po traci donekle može da zameni hodanje u prirodi samo iz jednog razloga u smislu kretanja odnosno pokreta koji izvodimo, međutim, kada šetamo u prirodi sva čula su uključena istovremeno, od zapažanja do pažnje centralonervnog sistema koji u svakom trenutku razmišlja gde ćemo da stanemo, priroda, boje u tom smislu ništa ne može da zameni šetanje u prirodi”, naveo je Rodić.
Zbog svega ovoga ne čudi što se pozivima na šetnje po Fruškoj gori, koje nedeljno organizuje ovo planinarsko društvo, odaziva veliki broj sugrađana, naviše onih koji su stariji od 40-ak godina, ali u poslednje vreme i sve više mladih.
“Mi svaki mesec izbacujemo plan pešačenja, i za sredu i za subotu i za nedelju. Staze se ne ponavljaju u toku meseca, plan postoji i svako prema svojim psihofizičkim sposobnostima može da odredi koji dan će da ide. To nisu neke zahtevne ture, kreće se od nekih 8, 10 pa sve do 30 kilometara, zato postoji jasan plan, objašnjenje koliko je neka staza teška i svako prema svom osećaju ide na stazu”, kazao je Rodić.
Staze za šetnju po Fruškoj gori ne treba birati prema njihovoj atraktivnosti, savetuje Rodić, već prema svojim fizičkim sposobnostima, kako bi pešačenje imalo najveći učinak za organizam.
