Zima je počela polako da jenjava i sve su manje šanse za neki jači hladan talas, nadaju se pčelari.
Lešnik je procvetao, a i visibabe kao vesnici proleća, što je podstaklo pčele na prvo prikupljanje polena. Za pčelare je to znak da je stanje u njihovim košnicama redovno, ali i da se ozbiljnije pozabave pčelinjakom.
“Pčelar šta sad treba da uradi? Treba da dobro osmotri košnice i da vidi kakvo je stvarno stanje kod košnice. Ako primeti neku košnicu da nije dobro, da je to društvo uginulo, a u tom slučaju mora pod hitno da tu košnicu eliminiše ili da obezbedi to da pčele ne pristupaju košnici, moraju zatvoriti tu košnicu da ne bi, ako je bila u pitanju neka zaraza kod pčela ili neka bolest, da ne bi to odnele sada u njihovu košnicu”, naveo je pčelar Stojan Anđelković.
Jedna od najbitnijih stvari, kaže Anđelković, jeste održavanje higijene zbog potencijalnog širenja bolesti koje se javljaju kod pčela.
Trenutno, kako je naveo, nema opasnosti od varoe, ali pčelar uvek mora biti na oprezu i čim je primeti mora krenuti u njeno suzbijanje.
“Ništa još posebno ne treba da rade kod pčela. Mogu da pripreme pogače i da im daju kao dodatnu hranu, ali čim stave pogače, posle toga matica počinje još brže i još više da polaže jaja, što možda ne bi bilo dobro ako naiđe neki hladan period, pa veliko zahlađenje ako duže traje, onda može leglo da se prehladi i samim tim da nam pčele koje su u tom leglu propadnu. U tom slučaju imali bismo veću štetu nego korist, nego da same pčele prirodni putem krenu, da matice polažu što više jaja i samim tim da se što bolje razvijaju”, kazao je Anđelković.
Za sve u životu što radimo najvažnije je imati plan, kaže Anđelković, a takva je situacija i sa pčelarima, koji u ovom periodu treba da isplaniraju aktivnosti za leto kako bi stvorili što bolje uslove svojim pčelama i ostvarili dobre prinose meda.
