Ostariti u Srbiji

VIDEO K9: Globalni trend sve starije populacije stanovništva nije zaobišao ni našu zemlju. Ipak, na obezbeđivanju uslova za kvalitetan život građanima u poznim godinama, naše društvo treba još dosta toga da uradi.

8

Promena strukture porodice u današnje vreme dovela je do gubljenja njene višegeneracijke strukture te mnogi stariji ljudi ostaju sami i u situaciji da im je potrebna neka vrsta pomoći i podrške koju nema ko da im pruži.

Od velike pomoći su im ustanove i klubovi za brigu o starijima, koji mogu da im pruže zdravstvenu negu, ali i mogućnost da svoje slobodno vreme ispune na kvalitetan način.

“Što se tiče rodne neke distribucije, situacija j etakva da imamo nešto više žena nego muškaraca, pretpostavljam da to ima veze i sa nekom prirodnom raspodelom koja ima u tom starijem uzrastu više žena nego muškaraca. Što se tiče klupskih aktivnosti, to su korisnici različite starosti, počevši od mlađih penzionera, pa nekih starijih penzionera koji su vitalni, koji se dobro drže i koji mogu da izađu i da se druže”, rekla je Čila Stojanović, diplomirani psiholog.

Stariji sugrađani i muškarci i žene, vole druženje, kreativne radionice, diskusione grupe, predavanja, edukativne aktivnosti, izleti i odlasci u pozorište i slične sadržaje koje im pružaju klubovi za stare. Do samoće u poznim godinama dovode različite životne situacije.

“Ne mogu reći da starije ljude porodica napušta, ali život je takav da su mnogi mladi otišli u inostranstvo ili su se preselili u neku drugu sredinu u potrazi za poslom. Čak i kada žive u istom gradu, u istom mestu i onda često nisu u istom stanu sa starijim osobama. Imamo čak i korisnike koji žive sa svojom decom, koja su međutim zaposlena, imaju svoje školske i druge obaveze i oni većinu dana ostaju sami”, kazala je Stojanović.

Stojanović je kao veliki problem u našem društvu istakla i nedostatak prave palijativne zaštite koja u Srbiji nije oragnizovana i koordinisana, pa za obezbeđivanje različitih vrsta usluga u ovakvim slučajevima porodica za svog člana mora sama da se snalazi.

“U velikoj meri to kako će neko biti zbrinut zavisi od snalažljivosti članova porodice, sa jedne strane, a sa druge, koja uopšte nije zanemarljiva, od materijalnog spekta, odnosno, to je izuzetno skupo. Kada kažem skupo, pričam o iznosima od nekoliko desetina hiljada, pa do sto i preko sto hiljada dinara mesečno, koliko je potrebno da se potrebe različitih osoba u takvoj situaciji zadovolje, već u zavisnosti od toga kakva je situacija i kakvi su neki drugi kapaciteti porodice”, rekla je Stojanović.

Takođe bi, smatra Stojanović, trebalo koordinisati različite institucije i službe vezane za pružanje palijativne zaštite, kako bi usluge koje obezbeđuju bile lakše dostupne najtežim pacijentima i njihovim porodicama.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.