OŠ Nikola Tesla – zelena škola

VIDEO K9: Tokom prethodnih godina Agencija za energetiku uradila je više projekata za OŠ Nikola Tesla, a po pitanju energetske efikasnosti, dok je deo njih bio finansiran kroz projekte Evropske unije. Uvedene su energetski efikasne sijalice, zamenjena stolarija, a u planu je postavka solarne elektrane koja bi služila za proizvodnju energije za učionicu za informatiku.

1247

Od 31. decembra 2018. godine svi objekti javne namene koji se budu gradili u EU moraće imati nultu potrošnju energije, a to znači da će svi objekti moći da troše onoliko energije koliko je proizvodu.

U tom kontekstu svi postojeći objekti javne namene, kao što su škole, vrtići, ambulante, domovi zdravlja, adminsitrativne zgrade, moraće imati neko postrojenje sa obnovljivim izvorom energije.

Na putu da ima nultu potrošnju energije je Osnovna škola Nikola Tesla u Novom Sadu.

“Prva i najznačajnija mera je bila zamena stolarije na sali za fizičko vaspitanje. Ova mera, kao i druge mere koje je škola uradila po pitanju zamene stolarije, dovele su do toga da škola godišnje štedi 18.000 kubika gasa, 600.000 dinara i manje u atmosferu emituje oko 35 tona CO2. Druga mera je bila zamena energetski neefikasnih svetiljki energetski efikasnim sijalicama. Ukupna investicija je bila dva miliona dinara, tako da je i nivo osvetljenja nakon ove mere povećan sa 100 na 134 luksa, a neki optimalni nivo za školske objekte je oko 120 luksa”, rekao je Aleksandar Ašonja, direktor Agencije za energetiku Novi Sad. 

Ovim se na mesečnom nivou štedi oko 600 evra. Treća mera koju je Agencija za energetiku uradila sa školom Nikola Tesla je bila pilot projekat izgradnje solarne elektrane kapaciteta 500 vati. Ukupna investicija je iznosila oko 300.000 dinara bez PDV-a. Ovom elektranom se proizvodi energija koja je neophodna za rad učionica za informatiku.

“Elektrana bi se postavila na ravan krov fiskulturne sale. Površina elektrane bi bila oko 40 m2. U pitanju su dva reda panela koji bi imali po 12 modula, znači ukupno 24 modula. Svaki modul bi imao oko 250 vati . Karakteristično za ovu elektranu je taj koeficijent korisnosti od 15% i neki doprinos životnoj sredini bi bio i da bi prelaskom na ovaj vid obnovljivih izvora energije mi godišnje manje emitovali oko 6,2 tone CO2 u atmosferu”, naveo je Ašonja.

Jedan od ciljeva ovog projekta jeste i podizanje nivoa svesti dece o važnosti energetske efikasnosti, ali i edukacija dece na ovu temu, te su u okviru projekta održana i dva kampa za učenike. Jedan kamp je bio kod nas u Srbiji u Malom Iđošu, a drugi kamp je bio u mađarskom Segedinu.

“Edukacija je veoma bitna zato što, nekako, budućnost cele naše plante jeste u obnovljnivim izvorima energije i mi smo pokušali ovim kampom, jednim i drugim, da upoznamo, da proširimo znanja dece o obnovnljivim izvorima energije”, istakla je Senka Mučenski, učiteljica u OŠ Nikola Tesla.

Pitanje prelaska na obnovljive izvore energije jeste pitanje opstanka civilizacije, kažu u Agenciji za energetiku, te obećavaju da će sa ovakvim projektima nastaviti i u budućnosti.

“Planiramo, a u nekim školama smo i uradili, neke projekte po pitanju toplotnih pumpi. U narednom periodu ćemo raditi projekte za biomasu i nastavićemo istu vrstu projekata na ostalim javnim objektima na teritoriji grada Novog Sada”, najavio je Ašonja.

Republika Srbija se obavezala da do 2020. godine ima 20,7% obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, a prema rečima Ašonje, taj procenat danas iznosi oko 21,5%. Najveći doprinos OIE jeste to da manje emituju gasove koji izazivaju efekat staklene bašte koji uzrokuje zagrevanje planete Zemlje, što može imati ozbiljne posledice na život na planeti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.