Orban protiv ostatka Evropske unije

Mađarski premijer Viktor Orban hoće da stavi veto na budžetski paket EU i Fond za obnovu u vreme korone. On se protivi planiranom mehanizmu vladavine prava, kojim bi se sankcionisalo kršenje osnovnih vrednosti EU.

6

O tome je mesecima raspravljano u Evropskoj uniji. Konačno, usledio je kompromis koji se zasniva na inicijativi Nemačke: reč je o takozvanom mehanizmu vladavine prava kojim EU može finansijski da sankcioniše države-članice ako krše ustavne norme i osnovne vrednosti Unije.

Mehanizam bi trebalo da bude usvojen zajedno sa novim budžetom EU i Fondom za obnovu u vreme korone. Oko toga se ovih dana složila većina zemalja EU.

Mađarska i Poljska, zbog kojih je EU uopšte započela raspravu o mehanizmu vladavine zakona, žestoko su tome usprotivile, od samog početka. Zbog toga je – suprotno prvobitnim planovima – mehanizam znatno oslabljen: da bi Komisija EU mogla da nametne sankcije nekoj zemlji potrebno je odobrenje kvalifikovane većine petnaest država članica sa ukupno najmanje 65 odsto stanovništva EU. To nije neznatna prepreka. Tako sada stoje stvari.

Ali Viktoru Orbanu čak i ovaj kompromis ide predaleko pa je rekao da će Mađarska zbog toga staviti veto na novi budžet EU. 

U pismu predsedniku Saveta EU Šarlu Mišelu, predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i aktuelnom nemačkom predsedništvu Saveta EU, Orban je napisao da Mađarska „nije mogla da postigne jednoglasnost” o budžetskom paketu EU. Orban je kritikovao planirani mehanizam vladavine prava kao „nejasno definisan“, te zato nudi mogućnost političke zloupotrebe.

Političari koji Sorošu jedu iz ruke“

Sličnu izjavu Orban je prethodno dao u svom redovnom sedmičnom obraćanju na radiju. Pritom je zagazio i u teorije zavere: mehanizam vladavine zakona je ideja američkog milijardera Džordža Soroša koji je još odavno predložio finansijske sankcije za države EU koje odbiju da prime migrante. Orban je rekao da su političari koji Sorošu „jedu iz ruke“ sada sproveli njegov plan.

Moguće je da u vezi sa vetom Orban može da računa i na Poljsku: premijer Mateuš Moravjecki je prošle nedelje izjavio da ne želi da glasa za mehanizam vladavine zakona. Međutim, Moravjecki nije govorio o vetu na čitav paket budžeta EU i Fond za obnovu u vreme korone.

Ako Orban uloži veto, onda bi EU zapala u novu ozbiljnu krizu – i to usred drugog talasa pandemije korone čije se posledice još ne mogu predvideti. 

Za sada nije jasno da li briselske i berlinske diplomate traže kompromis sa Orbanom. U svakom slučaju – bez Mađarske nema budžetskog paketa EU. Većina država EU može da odluči samo o posebnom Fondu za obnovu u vreme korone.

Vladanje dekretima 

Međutim, Orban i njegova vlada trenutno vrlo jasno pokazuju da nisu spremni na kompromis i da generalno ne žele da prave kompromise oko antidemokratske transformacije Mađarske. 

U utorak (10. novembra) mađarski parlament glasao je – baš kao i na proleće – da Orbanu i njegovoj vladi da posebna ovlašćenja zbog pandemije korone. Ali, ovaj put je to ograničeno na devedeset dana, zbog čega je većina opozicije dala saglasnost. 

U tom periodu Orban može da vlada dekretom. Na proleće je to ovlašćenje koristio za mnogo toga što nije imalo nikakve veze sa borbom protiv pandemije, nego je bilo usmereno protiv opozicije ili za favorizovanje njemu bliskih poslovnih ljudi.

Ubrzo nakon glasanja, njegova vlada iznela je plan za još jednu izmenu Ustava Mađarske – devetu u devet godina.

Pritom je veliko uzbuđenje u javnosti izazvao planirani homofobni amandman na Ustav, odnosno na članak o braku i porodici gde bi trebalo da se doda: „Majka je žena, otac muškarac“.

Slobodni, ali nepravedni izbori

Orban i drugi političari u vladi Mađarske često se ističu delom krajnje diskriminišućim, homofobnim izjavama, na primer klasifikujući homoseksualce kao pedofile ili im uskraćujući jednaka prava kao „normalnim“ građanima.

Moguće je da se kod ovog homofobnog ustavnog amandmana više radi o tome da se skrene pažnja javnosti sa drugog amandmana – kojim se predviđa da sve odredbe o javnim fondacijama i njihovoj imovini parlament mora doneti dvotrećinskom većinom. Ovo bi mogao biti svojevrsni sigurnosni mehanizam za netransparentne odluke Orbanove vlade o tim fondacijama. 

Na primer, Matijas Korvinus Kolegijum, neka vrsta elitne kadrovske škole Orbanovog sistema, nedavno je na potpuno netransparentan način dobila milijarde vladine imovine, između ostalog u vidu deonica i nekretnina.

Takođe u utorak – tačno minut pre ponoći – Orbanova vlada je parlamentu u kojem njegova stranka ima dvotrećinsku većinu, na razmatranje dala izmenu izbornog zakona. Sledeći parlamentarni izbori u Mađarskoj se održavaju 2022.

U mešovitom biračkom pravu Mađarske sa direktnim kandidatima i partijskim listama, ta izmena jača jedinu veliku stranku – Orbanov Fides – i još više slabi početnu poziciju manjih partija.

Kako bi imale pravo da se kandiduju sa partijskom listom, stranke bi između ostalog ubuduće morale da postavljaju pojedinačne kandidate u 50 umesto kao do sada u 27 izbornih jedinica. To bi učinilo još jasnijim ono što nezavisni mađarski izborni stručnjaci već dugo kritikuju: iako su izbori u Orbanovoj Mađarskoj još uvek slobodni, preduslovi za njihovo održavanje postaju sve nepravedniji. (DW)

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.