Opasnosti od požara na otvorenom

VIDEO K9: U Vatrogasnom savezu grada Novog Sada podsećaju da je loženje vatre na otvorenom prostoru, kao i spaljivanje biljnih ostataka zakonom zabranjeno, te apeluju na građane da to ne čine. Osim materijalne štete, požari na otvorenom prave veliku štetu prirodi, a svake godine ovi požari odnesu i po nekoliko desetina ljudskih žrtava.

0
336

Novi Sad dobro pamti požare koji su se desili na teritoriji našeg grada, a u Vatrogasnom savezu Grada kažu da je začuđujuće zbog čega su građani i dalje tako neoprezni.

Prema njihovim podacima, svake godine od 10 do 15 Novosađana strada prilikom spaljivanja biljnih ostataka, dok u Srbiji u proseku između 50 i 60 ljudi izgubi život prilikom požara na otvorenom.

“Spaljivanje, odnosno, loženje vatre radi uklanjanja nama nepotrebnog materijala na našoj parceli, njivi, bašti, vikendici, ima uporište u navikama i, sa druge strane, nemamo rešeno komunalno pitanje odnošenja ili korišćenja tog materijala. Sa treće strane, to sa sobom nosi puno rizika – oštećuje životnu sredinu, uništava deo jako važnih sastojaka na tom prostoru i biljnog i životinjskog sveta koji je dragocen, a o čemu se malo razmišlja”, rekla je Ljubica Krnjaić, sekretarka Vatrogasnog saveza Novog Sada.

Kranjaić kaže da uvek u prvi plan izbije materijalna šteta koju požar napravi, ali da je jednako važna i nematerijalna, koju trpi priroda. Problem sa paljenjem biljnih i drugih ostataka jeste u tome što se ta vatra često lako prenese i na okolne parcele, livade, šume ili objekte, upozorava Krnjaić.

“I ono što se retko kad spominje, a to su troškovi gašenja i rizici za vatrogasce i za ljude koji se upuste u gašenje. Građani mogu i treba da dežuraju, ako već pale što je zabranjeno, ali ako pale, onda moraju to da rade pametno. Pametno je tako da pale male gomilice tog materijala i da pale jednu po jednu, da nad tim bdiju, da ne bude jedan čovek sam, da bude još neko uz njega, da imaju u rezervi vode i lopate i materijala kojim bi mogli da saniraju požar. Dalje da, ako im se već otme taj požar, ili vide požar, da što ranije jave vatrogascima, da im što bolje opišu lokaciju i put”, kazala je Krnjaić.

Ona navodi da se situacija dodatno komplikuje ukoliko požar izbije noću, jer tada je smanjena vidljivost za vatrogasce, te su neretke i povrede vatrogasaca koji ne poznaju poljske terene. Kada je reč o požaru na otvorenom, vatrogascima je značajno teži rad, jer pre svega ne mogu vatrogasnim kolima da stignu svuda, a sa druge strane, teško pronalaze lokacije požara, za razliku od intervencija u gradu, gde je samo ulica i broj dovoljna infomacija koja tačno definiše lokaciju požara.

U Vatrogasnom savezu kažu da sve češće ima slučajeva i paljenja trske na otvorenom.

“Trsku pale najčešće oni ljudi koji je seku i od nje prave određene elemente, ili je obrađuju za izolaciju. I ako je takav proizvođač nesavestan i ako je onaj ko gazduje tim područjem takođe nesavestan, pa kad to izdaje i prodaje, mora obavezno da povede računa i da natera to lice koje je kupilo da sprovodi mere zaštite od požara. Jer, on kupi da seče, a pošto će da seče, tu mu treba zdrava lepa trska, on onda ovu staru popali i posle toga raste lepa trska”, pojasnila je Krnjaić.

Problem sa zapaljenom trskom jeste u tome što vatrogasci ne mogu da uđu u nju ni peške ni vozilom, kaže Krnjaić dodajući da se trska ne gasi, nego se pusti da izgori i da požar dođe do onog mesta gde vatrogasci mogu da stoje i da je gase.

Kazne za spaljivanje biljnih ostataka su visoke, kaže Krnjaić, precizirajući da za fizička lica ona iznose od 10.000 do 50.000 dinara, a za privredne subjekte i pravna lica idu čak i do milion dinara.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.