Sedamdeset pet godina univerzitetske nastave makedonskog jezika i književnosti u Srbiji obeleženo je u Novom Sadu objavljivanjem Rečnika makedonskih glagola, autora Žarka Bošnjakovića, predstavljenog danas u Muzeju prisajedinjenja.
Ovo izdanje je podržala Pokrajinska vlada čime je, prema rečima Igora Mirovića, pokazala privrženost zajedništvu i odnosu prema makedonskoj nacionalnoj manjini koja živi u Srbiji, posebno u Vojvodini.
„Podržali smo ovo izdanje zbog osećaja odgovornosti u odnosu na sve zajedničke vrednosti, posebno u kulturi, koje su srpski i makedonski narod stvarali tokom minulih decenija, i zbog zajedničke potrebe da takav odnos gradimo i u budućnosti. Želimo da pokažemo da smo deo generacije koja pamti i makedonske pisce, književnike, stvaraoce koji su ostavili veliki trag u zajedničkom kulturnom prostoru koji smo delili i koji delimo i u ovim vremenima“
Reč je o kapitalnom delu koje će podići nivo univerzitetskog izučavanja makedonskog jezika, rekao je ovom prilikom predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u Republici Srbiji Borče Veličkovski, a sam autor, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, naveo je da će ovaj rečnik biti koristan studentima, ali i teoretičarima jezika i lingvistima.
Saizdavači Rečnika su Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine u Republici Srbiji, Novinsko-izdavačka ustanova „Makedonski informativni i izdavački centar” u Pančevu, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu i Arhiv Vojvodine.
Otpravnca poslova Ambasade Republike Severne Makedonije Mihaela Veselinov zahvalila je autoru i Pokrajinskoj vladi na podršci ističući da ovo delo zaslužuje poštovanje i da ima veliki značaj za makedonski jezik. Predstavljanju Rečnika makedonskih glagola prisustvovali su i pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević, glavni i odgovorni urednik Rečnika makedonskih glagola Ozren Simjanovski, recenzent ovog izdanja i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici Stanislav Stanković i direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović.
