O RTS-u na okruglom stolu “Građani i RTS licem u lice”

VIDEO K9: RTS je instiutucija od nacionalnog značaja i jedina u medijskoj sferi može biti brana rijaliti programima koji su prisutni na ostalim televizijama, istaknuto je na održanom okruglom stolu "Građani i RTS licem u lice". Tom prilikom ukazano je na određene nedostatke u radu javnog servisa, kao što je neadekvatan odnos direktora i Upravnog odbora, ali i netransparentnog poslovanja. Čulo se i mišljenje da RTS ne posluje u dovoljnoj meri u interesu građana i da se ne bavi dovoljno nacionalnim resursima.

619

RTS je insituicija koja mora da brine o onome što su nacionalni resursi, kao što je istorija naroda i kulturno nasleđe, ali i savremene promene i savremena dešavanja, alise čini da se RTS ne snalazi baš najbolje u svemu tome, istakli su iz Topličog centra za demokratiju i ljudska prava koji je sproveo istraživanje o radu javnog servisa.

Dodaju da je cilj istraživanja bio da se javni servis sagleda iz ugla građana, kako se odvija njihovo poslovanje, kako RTS odlučuje, kako se realizuju i ostvaruju ugovori sa nezavisnim produkcijama, kao i kako izgledaju programski sadržaji.

“Ključni problemi u onome što smo mi videli su sledeći: prvo, veliki dizbalans moći u korist direktora javnog medijskog servisa, a na račun Upravnog odbora. To su dava tela koja odlučuju. Druga stvar jeste prilično nemaran odnos prema onome što su bila potraživanja RTS-a, finansijska potraživanja RTS-a od strane onih koji bi trebali da utiču na to da ta potraživanja budu naplaćena. Treća važna stvar je sklapanje brojnih ugovora koji su često bili na štetu RTS-a”, naveo je Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija.

Dobrašinović ističe da je uočen veliki problem sa nezavisnim produkcijama jer javnosti nije dostupan sistem po kome se kupuju medijski sadržaji. Kaže da rad na istraživanju nije bio nimalo lak, naročitu u prvoj fazi, jer RTS nije ogovarao na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja. Dodaje i da ideja nije bila ukazati samo na nedostatke, već da se sagleda celokupno poslovanje RTS-a kako bi se sastavili predlozi za njegovo unapređenje.

U Upravnom odboru RTS-a kažu da je javnom servisu dat zadatak da transformiše celokupno društvo, a to, kako je rečeno, ne mogu da sprovedu ljudi koji se bave samo finasijama i menadžmentom.

“Ako hoćete da imate medijski javni servis koji ima 2/3 obavezu da podstiče kulturne sadržaje i ljudska prava građana, onda ćete imati Upravni odbor koji će izgledati tako. Znači, u njemu će sedeti ljudi koji su profesori, naučnici, bave se ljuskim pravim, naravno i finansaijama i menadžmentom kao što predviđa zakon. Ako hoćete da se bavite onim za šta se zalaže kolega Dobrašinović, onda ćete imati Upravni odbor u kome sede samo stručnjaci za finansije i menadžment”, smatra Slobodan Marković, član Upravnog odbora RTS-a.

On ističe da je veliki problem za ostvarivanje svih postavljenih zadataka finansiranje jer sadržaji kojima bi trebalo da se bavi javni servis nisu profitabilni. Ipak, kaže da je za vreme mandata aktuelnog Upravnog odbora napravljen pomak pa je u uslovima izuzetno velikog pada pretplate uveden “Kulturni dnevnik”. Osim toga, u teletekstu je uveden i titl za gluve osobe. Marković je podsetio i da je treći program javnog servisa namenjen isključivo kulturi i da na njemu nema marketinških sadržaja.

“Mislim da ćemo se svi složiti da je ogroman kreativan uticaj javnog servisa na to kako izgleda naše društvo. Ja sam čak u jednom trenutku u javnosti rekao da kako javni servisi izgledaju danas da tako će Srbija bukvalno izgledati sutra. To je taj edukativni, pedagoški, didaktički, kulturni, kakav god hoćete uticaj”, kazao je Dragoljub Kojičić, predsednik Programskog odbora RTS-a.

Sa druge strane, u sprovedenom istraživanju navodi se da je ozbiljan problem da neko ko bi po zakonima i definiciji svoga poslovanja trebalo da radi potpuno otvoreno i u interesu građana krije osnovne podatke o svom poslovanju.

Takođe, istaknuto je da je javni servis Srbije dosta centralizovan i da se ne bavi dovoljno problemima i životom građana iz ostalih delova Srbije. Kako je navedeno, jedina emisija u kojoj građani iz ostalih delova Srbije imaju mogućnost da se pojave na RTS-u jeste “Šta radite, bre” koja traje svega 20 minuta, nakon koje sledi četrdesetominutna emisija “Beogradska hronika” koja je upravo sinonim pomenute centaralizacije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.