“Novosadski dogovor” potisnuo ćirilicu

VIDEO K9: Dan maternjeg jezika, obeležen juče, bio je prilika za upozorenje da gotovo svakodnevno u svetu nestane po jedan jezik. Lingvisti prognoziraju da će, od oko 6.000 jezika, do kraja 21. veka odumreti više od polovine, čak i do 90 posto. Među njima bi mogao biti i srpski jezik i srpska ćirilica, strahuju u Udruženju "Ćirilica". Predsednik udruženja Petar Jaćimović, u emisiji Otvoreni ekran, upozorio je da je ćirilica u Srbiji ugrožavana prisiljavanjem od strane države u socijalističkom periodu, a danas ravnodušnim stavom države u sprovođenju sopstvenih zakona i Ustava.

0
514

Iako je mitrovdanski Ustav iz 2006. godine ukinuo sporne odredbe o upotrebi tzv. srpsko-hrvatskog jezika i jasno propisao da je u Srbiji u upotrebi srpski jezik i ćirilićno pismo, ljudi su još uvek opterećeni prošlošću, rekao je predsednik Udruženja Ćirilica.

On je podsetio da je decenijama na ovim prostorima bio na snazi tzv. Novosadski dogovor, a ćirilica nasilno ugrožavana upotrebom srpskohrvatskog jezika.

“To je na silu doneto 1954. godine i u tim zaključcima pod 3. tačkom navedeno je da će i Srbi i Hrvati, tada nisu priznavali Crnogorce, muslimane i tako dalje, nego i Srbi i Hrvati pisati latinicom i ćirilicom. Znači, tad je doneta ta odluka, to je tzv. Novosadski dogovor. Taj Novosadski dogovor je pre nešto više od dve godine, tačnije, 10. decembra 2014, poništen od strane naučnika i najeminentnijih lingvista Srbije koji su, doduše ne jednoglasno – sedam je profesora i doktora nauka i lingvista za poništenje tog dokumenta, a četvoro je, valjda, bilo uzdržano, da treba ostati i latinica”, naveo je Jaćimović.

Mnogi u Srbiji, izgleda, još uvek nisu svesni da je Novosadski dogovor poništen, što stvara veliki problem u očuvanju ćirilice koja je, smatra Jaćimović, identitetska karakteristika srpskog naroda i kao takva se mora sačuvati.

“Znači, sa tim dogovorom iz ’54. godine, u srpski jezik je dodata hrvatska latinica, a Hrvatska je tada trebala koristiti srpsku ćirilicu. Međutim, kao što znate, ne da oni nisu koristili ćirilicu, ili su je u retkim slučajevima koristili pomalo, nego i Srbima, recimo, zabranjuju da imaju pravo na svoju ćirilicu. Međutim, kod nas je obrnuto. Mi još uvek ne znamo da je ovim Ustavom iz 2006. godine izbrisano da je u upotrebi srpskohrvatski jezik”, kazao je Jaćimović.

Osim poništenja Novosadskog dogovora, jedino što je država uradila na očuvanju ćirilice je to što je ovo pismo tim Ustavom uvela kao zvanično u državnoj i lokalnim samoupravama. Međutim, to je prema mišljenju Jaćimovića, malo i sporo, s obzirom da je prošlo 11 godina od donošenja Ustava u kojem je jasno definisano da je u Srbiji zvanični jezik srpski, a pismo ćirilica. Prateća akta koja sankcionišu kršenje Ustava u ovom slučaju, naime, niko ne primenjuje.

“U Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma ima sve ovo o čemu smo govorili, imaju i predviđene kazne. One jesu minorne i male su, ali i da to primenjuju bilo bi dobro. Dovoljno je da primenite na 15 mesta, onda će ceo grad brujati i svi će se vratiti na svoje pismo da ne bi plaćali kazne, bez obzira kolike su”, rekao je Jaćimović.

Ne postoji više ni jedna zakonska prepreka da se ćirilica vrati na mesto koje joj po Ustavu pripada, istakao je Jaćimović, ali je problem, kako je naveo, što inspekcije ne rade svoj posao i ne primenjuju postojeće zakone Srbije.

On je zaključio da bi građani morali da poštuju jezik i pismo koje je država propisala, ali i da bi država morala aktivnije da radi na sprovođenju zakona koje je sama donela.

Kompletnu emisiju “Otvoreni ekran” možete pogledati OVDE.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.