Hrvatska latinica najzastupljenija na novosadskim ulicama?

VIDEO K9: Prema zastupljenosti srpskog jezika i ćirilice i ostalih jezika i pisama na novosadskim uličnim natpisima, u 62 gradske ulice najzastupljenija, sa čak 64 posto je hrvatska latinica.

0
776

Ovo su rezultati šestomesečnog merenja koje je objavljeno u Biltenu Udruženja Ćirilica.

Srpska ćirilica zastupljena je u 22% uličnih natpisa u gradskim ulica obuhvaćenim merenjem koje je Udruženje Ćirilica sprovelo kroz projekat “Novosadska mapa ćirilice srpske” i “Novosadsko ne zatiranju ćirilice.

 

“Za sada, po onom što smo mi uradili do sada, hrvatska latinica je zastupljena sa 64%, a srpska ćirilica sa 22 %, s tim što bih želeo naglasiti da tih 22% nisu realni, jer smo, uglavnom, sve natpise koji su bili ćirilični i latinični. Tako i ona na kojima piše ‘zabranjeno pušenje’ ili ona na vratima ‘obavezno uzmite račun’ i tako dalje, a što je uvećalo procenat”, rekao je Petar Jaćimović.

Osim na ova dva pisma, natpisi se, u manjim procentima, pojavljuju i na jezicima manjina, engleskom i ostalim. Ustav iz 2006. godine je po ovom pitanju jasan, ali ga se malo ko pridržava, naveo je Jaćimović.

“Imali smo problema, recimo, odmah posle donošenja ustava da je Pokrajina, pored srpskog jezika i ćiriličkog pisma, donela na svojoj skupštini odluku, znači, nije ni pitala narod, da, u stavu 2, se koristi i latinica. Ljude to sad zbunjuje kad kažu latinica. Nije to latinica engleska, finska, norveška, to je hrvatska latinica, koja je registrovana u UNESCO-u, kao što je i ćirilica registrovana za Srbiju”, kaže Jaćimović. 

Zbog toga se dešava da UNESCO svrstava književna dela srpskih pisaca na osnovu pisma koje je odabrao izdavač, kao što je to slučaj sa knjigom Pisma iz tuđine Borislava Pekića koji, što se UNESCO-a tiče, piše na hrvatskom jeziku i pripada njihovoj kulturnoj baštini.

 

“Puno gubimo. Znate šta? Kad bi sva izdavačka preduzeća pisala ćirilicom, kad bi novine pisale ćirilicom, narod bi već navikao na ćirilicu. Ali većina ih piše natoj hrvatskoj, moram reći, latinici, tako da mi, faktički, gubimo i svoje pisce. Kad mi to kažemo tako, oni kažu nije istina. Jeste, istina je! Pripisuje se hrvatskoj kulturnoj baštini. Spomenuo sam Borislava Pekića, ali to se desilo i sa delima Petra Kočića na sajmu u Berlinu”, smatraju u Udruženju. 

Jaćimović se nada da će novi Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, koji bi mogao biti donet naredne godine, uspeti da zaštiti srpsko pismo i vrati ga na mesto koje mu prema Ustavu i pripada, s obzirom da će biti rigorozniji i propisivati kaznene mere za njegovo kršenje.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.